Kada kažemo neurohirurgija, tada mislimo na posebnu granu medicine koja se bavi kako hirurškim tako i neurohirurškim metodama lečenja bolesti koje zahvataju centralni i periferni nervni sistem. Naime, ovde se misli na sve vrste oboljenja mozga, kičmene moždine kao i bolesti nerava koje su nažalost, usled savremenog načina života koji podrazumeva brz tempo života i nedovoljna briga o zdravlju, sve zastupljenije na našim prostorima. 

Reč je o široko rasprostranjenoj oblasti medicine koja se bavi lečenjem raznih bolesti, a u mnogim klinikama se operacije sprovode minimalno invazivnim metodama uz pomoć najsavremenije medicinske opreme. Kada se radi o našem glavnom gradu, neurolog u Beogradu se često traži ukoliko pacijent primeti bilo kakve simptome koji mogu ukazivati na neko neurološko oboljenje. 

Kako da znate da vam je potrebna pomoć neurologa?

Za početak pacijent mora da oseća pojedine tegobe koje mogu ukazivati na određeno oboljenje mozga ili kičmene moždine. Ukoliko se na primer javljaju učestale nesvestice prethodno praćene vrtoglavicom, gubitak ravnoteže, oslabljena moć govora, kao i glavobolja koja ne prolazi ni nakon upotrebe nekog analgetika, obavezna je poseta neurologu. 

Isto tako, pojedini simptomi mogu ukazivati da pacijent boluje od neke vrste reumatološkog oboljenja koje je povezano sa kičmenom moždinom kao što je spondiloza, lupus ili neke druge vrste oboljenja kičmenog stuba. Fibromialgija je reumatološko oboljenje od kojeg boluje sve više žena između tridesete i pedesete godine a koje se uspešno leči posebnim neurohirurškim metodama.

Na koji način se sprovodi neurološki pregled?

Za početak, važan je razgovor između pacijenta i lekara specijaliste. Pacijent treba jasno da predstavi neurohirurgu kakve tegobe oseća, koliko su one učestale i koliko dugo traju, kao i da li boluje od nekih drugih hroničnih bolesti, da li u porodici ima nekog sa neurološkim oboljenjem i sl. 

Nakon toga, neurolog uz pomoć par testova proverava kakva je sposobnost govora pacijenata, kakvo mu je pamćenje, koordinacija pokreta i ravnoteža, kontrola refleksa itd. Na osnovu rezultata sprovodi se dalje ispitivanje ukoliko neurolog smatra da je neophodno. To znači da pacijentu posle rutinskog pregleda može biti predloženo da odradi određene analize kao što je skener ili magnetna rezonanca glave i kičmene moždine, ultrazvučno snimanje i sl. 

Kada se sprovodi elektroencefalografija i šta ova metoda podrazumeva?

Ova metoda se radi samo u posebnim slučajevima, kada neurolog utvrdi da je potrebno utvrditi da li pacijent možda boluje od encefalitisa, ili nekog vaskularnog ili neurološkog poremećaja. Elektroencefalografija se sprovodi postavljanjem elektroda na glavu pacijenta i registrovanja moždane aktivnosti. 

Koje još vrste neuroloških pregleda možete obaviti u klinikama?

Pored elektroencefalografije, mnoge klinike nude mogućnost samog pregleda lekara specijaliste neurohirurgije, dopler krvnih sudova vrata ali isto tako i prepisivanje adekvatne terapije. Ako neurolog smatra da je potrebno obaviti određeni operativni zahvat, pacijent se dalje upućuje kod neurohirurga. 

Koja su najčešća neurološka oboljenja kod nas?

Postoje pojedine kategorije neuroloških bolesti koje su zastupljenije kod pacijenata od drugih. Ovde se pre svega misli na multiplu sklerozu, Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, epilepsija kao i moždani udar. Pacijentima koji boluju od nekih od navedenih bolesti se prepisuje adekvatna terapija kako bi se bolest držala pod kontrolom. 

Uspeli ste, čestitamo! Sa 13. nedeljom trudnoće za vama je prvo tromesečje koje je vaše telo pripremilo na stvaranje još jednog života, a vama donelo brojne promene koje se polako i vizuelno vide. Beba je završila ciklus ubrzanog kreiranja i razvoja svih unutrašnjih organa. Mnogi od njih već funkcionišu i polako doprinose bebinom razvoju. Read More

Baršunasta i blistava koža je nešto što sve pripadnice lepšeg pola priželjkuje da ima. Ipak, konstantno blistava koža je skoro nemoguća misija pa žene ne bi trebale da klonu duhom zbog toga. Uz par trikova i jednostavnih načina možete itekako poboljšati tonus kože i učiniti je svilenkastom i mekanom na dodir. Za to nećete morati da potrošite veliku količinu novca kupujući skupocene kozmetičke preparate.  Read More

Diskus hernija nastaje usled propadanja jednog od diskusa koji drži kičmeni stub u pravilnom položaju. Posledica toga je intenzivan, probadajući bol koji se kreće iz leđa, preko zadnjeg dela noge do stopala. Trnjenje nogu i ruku je česta posledica, ali i gubitak osećaja u ekstremitetima. Kada se ne leči, diskus hernija može da ugrozi i kontrolu mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca. Read More

Iako na našim prostorima spada u nešto novije discipline, smatra se da je joga nastala pre par hiljada godina u Indiji. Dugotrajnost joga prakse, kao i konstantan rast popularnosti proizilazi iz sveobuhvatnog pristupa sjedinjena uma i tela što za posledicu ima mnogoborjne blagodeti i povećanje opšteg kvaliteta života vežbača.

Read More

Crvenilo oka treba prepoznati kao signal našeg tela da su oči ugrožene spoljnim ili unutrašnjim procesom koji im šteti. Normalna boja beonjače je bela, a svako crvenilo može biti znak prolazne iritacije ili dubljih infekcija, pa je važno otkriti uzrok i lečenju pristupiti pravilno. Read More

Jasno vam je da vam trebaju zubni implanti, ali se i dalje dvoumite da li je to zaista najbolje rešenje za vas. Šta ako nešto krene po zlu, desni loše odreaguju, ne svidi vam se kako izgledaju. Dobra stvar je što je ugradnja zubnih implanata uspešna u 96 posto slučajeva, pa ako se nađete u onih četiri posto onda ste zaista loše sreće. Ukoliko se i dalje dvoumite, onda ne bi bilo loše da znate šta vas sve čeka kada sednete u stomatološku stolicu. Read More

Hladno vreme često sa sobom nosi niz respiratornih problema, malaksalost i pad imunog sistema. Da li ste znali da vam maline mogu pomoći u borbi protiv prehlade? A kako? Read More

Verovatno ste već nekoliko puta čuli da su vitamini i minerali gorivo ljudskog organizma. Da kada je rezervoar prazan ni organizam ne radi kako treba. Oni obezbeđuju normalno funkcionisanje organizma. Read More

Kakva je to krv pupčanika?

Nakon rođenja, placenta i pupčana vrpca ostaju pune krvi. Ova krv je bogata matičnim ćelijama, sličnim onima koje se nalaze u Read More

Poslednjih nekoliko godina u osnovnim školama u Srbiji su sprovedena istraživanja koja su pokazala da su deca u osnovnim školama sve deblja i fizički manje sposobna, a posebno da veliki broj dece ima i telesne deformitete poput krive kičme i ravnih tabana.

Read More

Helicobacter pilori (helikobakterija), vrsta bakterija, prepoznata je kao primarni uzročnik peptičnih čireva i njihove ponovne pojave. Ono što je posebno zabrinjavajuće u vezi ove bakterije jeste činjenica da su pronađeni dokazi koji dokazuju da infekcija helikobakterijom može da bude značajan faktor rizika za rak želuca.

Read More

Grip ima reputaciju bezazlenog, mada veoma dosadnog virusa koji će vas naterati da odležite u krevetu tri do sedam dana. Verovatnije je da ćete više biti uznemireni činjenicom da li imate vremena da budete bolesni nego pitanjem da li vas grip može ubiti. Međutim, smrtnih slučajeva uzrokovanih čak i običnim gripom – ipak ima.

Read More

Sočiva su optičko pomagalo i dugo su imale samo tu namenu. Kako su se menjali trendovi frizura i odeće, različiti okviri naočara, došlo se do ideje da sočiva mogu biti u boji i tako svojim korisnicima omogućiti jednostavnu promenu boje očiju. Daljim unapređenjem materijala stvorena su i ona u boji bez dioptrije za one smele koji bi da eksperimentišu sa svojim izgledom. Read More

Šta je neurologija?

Neurologija je medicinska disciplina koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bolesti nervnog sistema. Prati se centralni nervni sistem, koji čine mozak i kičmena moždina, periferni nervi i njihova veza sa muskulaturom. Neurologija otkriva promene i poremećaje u funkcionisanju određenih struktura nervnog sistema.

Po svom delokrugu rada neurologija se dobrim delom prepliće sa psihijatrijom. Pregled neurologa je vrlo značajan za dijagnostiku mnogih bolesti današnjice, naročito kod starijih osoba.

Kako izgleda pregled neurologa?

Neurološki pregled obavlja specijalista neurologije na potpuno bezbolan i komforan način. Neurolog će tokom pregleda ispitati svest, kranijalne nerve, osnovne psihičke funkcije, funkcionisanje i tonus mišića, mišićne reflekse, kontrolu mišića sfinktera, koordinaciju i stabilnost hoda. Pregled neurologa obično traje oko pola sata sa pisanjem lekarskog nalaza koji se dobija odmah nakon pregleda.

Šta sve obuhvata pregled?

– Neurološki pregled započinje uzimanjem anamneze, detaljnim razgovorom o istoriji bolesti (pregled postojeće medicinske dokumentacije), simptomima, prethodnim operacijama i bolestima u porodici
– Zatim sledi osnovna provera psihičkih funkcija putem razgovora
– Fizikalni neurološki pregled kojim se utvrđuje stanje i funkcionisanje kranijalnih živaca, motornog i senzornog dela nervnog sistema, funkcionisanje malog mozga, statika tela i koordinacija pokreta
– Upućivanje na dodatnu dijagnostiku po potrebi (EEG – elektroencefalografija, ultrazvuk karotida, transkranijalni dopler – ultrazvuk krvnih sudova glave, ultrazvuk dubokih vena ruku i nogu, laboratorija, CT)
– Savetovanje i prepisivanje terapije ukoliko je potrebno
– Pisanje specijalističkog izveštaja

Kada je potrebno da se obavi neurološki pregled?

Neurološki pregledi se obavljaju preventivno ako postoji genetska predispozicija za razvoj neuroloških oboljenja, nakon preležanog moždanog udara i nakon lečenja određenih neuroloških oboljenja.

Sve osobe koje imaju sledeće simptome treba da obave neurološki pregled:

– Poremećaj stabilnosti i hoda (zanošenje u stranu tokom hoda)
– Česte glavobolje, vrtoglavice i gubitak svesti
– Pojave grčeva ruku i nogu, sa jedne ili obe strane tela
– Poremećaj govora, gutanja ili gubitka čula mirisa
– Pojave slabosti ruke ili noge, slabosti u jednoj strani tela
– Poremećaj vida, gubitak vida, pojave duple slike ili zamućenja vida
– Pojava nevoljnih pokreta dela tela
–  Kod otežanih pokreta, smanjene pokretljivosti određenog dela tela
– Pojave zujanja u ušima ili iznenadnog gubitka sluha
– Poremećaj pažnje i opažanja
– Poremećaj spavanja i nesanice koja duže traje
– Problem sa bolovima u mišićima ili poigravanja mišića
– Kod zaboravnosti koja se javlja privremeno ili stalno
– Problem sa kontrolom mokrenja i pražnjenjem stolice
– Kod bolova u vratu i kičmi

Šta se sve otkriva na neurološkom pregledu?

Postoji veliki broj neuroloških oboljenja, ali se u našoj sredini najčešće javlja moždani udar, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, epilepsija, polineuropatije i
lumboišijalgije.

Na preventivnim neurološkim pregledima mogu se ustanoviti rizici za pojavu moždanog udara uz dodatnu dijagnostiku (ultrazvuk karotida i ultrazvuk kranijalnih krvnih sudova). Na taj način se rano preduzimaju potrebni koraci u lečenju i sprečava se potencijalno fatalni ishod moždanog udara.

Ishemijski moždani udar nastaje usled genetskih faktora, ali i zbog stila života koji podrazumeva gojaznost, upotrebu dosta masne hrane, nedovoljno kretanja ipušenje.

Kod starije populacije vrlo često se javljaju Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest. Alchajmerova bolest je neurodegenerativna bolest koja se javlja u trećem dobu, a prepoznaje se češće kao demencija (zaboravnost). Ukoliko se rano dijagnostikuje i leči, Alchajmerova bolest može veoma dugo i uspešno da se drži pod kontrolom.

Parkinsonova bolest se prepoznaje po motoričkim oštećenjima kod starih osoba, kao što su nespretnost, poremećaj ravnoteže i hoda. Pravilnim i blagovremenim lečenjem ova degenerativna bolest se usporava, a pacijentu se omogućava dobar kvalitet života.

Mesto najbolje dijagnostike

Poliklinika Dr Rončević omogućava da se neurološki pregled obavi kod iskusnog neurologa, kao i obavljanje dodatnih dijagnostičkih metoda bez čekanja. Kako bi neurološki pregled bio dostupan svim građanima obezbedili smo njegovu pristupačnu cenu, kao i brojne akcije za dodatnu dijagnostiku.

Za sve informacije o pregledu neurologa pozovite telefon: +381 63 384 940.