Grip ima reputaciju bezazlenog, mada veoma dosadnog virusa koji će vas naterati da odležite u krevetu tri do sedam dana. Verovatnije je da ćete više biti uznemireni činjenicom da li imate vremena da budete bolesni nego pitanjem da li vas grip može ubiti. Međutim, smrtnih slučajeva uzrokovanih čak i običnim gripom – ipak ima.
Prethodne zime u Srbiji je zabeležen znatno veći broj slučajeva obolelih od gripa nego prethodnih godina. Tačnije, broj obolelih bio je 105 000 od čega je 29 ljudi umrlo. Međutim, ovo se ne računa kao epidemija (brza i raširena pojava bolesti unutar zajednice ili jednog geografskog područja) i sigurno ne kao pandemija (koja podrazumeva jednaku brzinu širenja, ali na globalnom nivou). Ovo je samo sezonski grip, a obzirom da smo trenutno suočeni sa svetskom pandemijom korone koja na dnevnom nivou daje samo u Srbiji podatke o istom broju umrlih, sve se češće pominje čuvena i najsmrtonosnija pandemija koju je prouzrokovao grip – a to je pandemija španskog gripa.
Pandemija španskog gripa
Pandemija španskog gripa 1918. godine zarazila je oko 500 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da je tokom ove pandemije umrlo oko 50 miliona ljudi. Ono što je neobično jeste činjenica da je ovaj grip nesrazmerno uticao na mlade, zdrave, odrasle osobe. Sa pojavom virusa pred kraj Prvog svetskog rata, virus se proširio među ionako osetljivom populacijom, oslabljenom nedostatkom hrane koja je radila zajedno u neposrednoj blizini. Španski grip je napravilo pustoš. Jedini deo sveta na koji ovaj grip nije uticao bio je izolovani deo Amazonskog basena.
Iako je to bilo pre 100 godina, priča o izbijanju španskog gripa i dalje je zastrašujuća – uglavnom zato što nije bio u pitanju neki super-virus. Zapravo, virolozi objašnjavaju da posmatranjem soja toga virusa ne može da se uoči ništa neobično što bi ga odmah okarakterisalo kao smrtonosni virus.
Jedan od mogućih razloga za brzo širenje među populacijom, bili su mladi, bolesni vojnici koji su se kući vraćali iz rovova nakon završetka Prvog svetskog rata; dok su putovali kroz železničke stanice i privremene žarišne tačke, virus se brzo širio u svim predelima.
Čitava grana nauke se razvila zbog španskog gripa
To što neuobičajeni soj može da prouzrokuje takvu devastaciju jedan je od razloga što je nadgledanje gripa globalni prioritet. Trenutno širom sveta postoji oko 120 laboratorija koje se bave gripom. Jedno čitavo polje nauke je poraslo zbog pandemije 1918. Jer tada je postalo jasno kao nikada ranije da virus neće tek tako proći i da je monitoring važan, kao i strategije sa prevenciju i lečenje virusa gripa. Jedna od tih strategija podrazumeva i vakcine.
Lek protiv gripa
Iako trenutno ne postoji univerzalni lek protiv gripa, odnosno medicinski tretman koji može da izleči običan grip, postoje pojedini lekovi koji mogu da skrate tok virusa i da smanje težinu simptoma ako počnu da se uzimaju u prva dva dana od pojave simptoma. Svi ovi lekovi smanjuju sposobnost reprodukcije virusa gripa jer napadaju enzime koji su neophodni za replikaciju virusa. A kada je pitanju prevencija, najpouzdanija zaštita protiv gripa jesu vakcine, a kada je u pitanju trenutna pandemija korona virusa, vakcine se trenutno pominju kao jedini način da se ona zaustavi.