Mentalno zdravlje pamti sve promene i emocije koje doživimo. Ako se teret ne izbacuje na vreme, naša psiha počinje da reaguje. Jedna od takvih situacija su i napadi panike kao moguća reakcija tela na ranije preživljen stres i neprijatna životna iskustva.
Panični napadi su najbolji primer koji pokazuje na koji način psiha može da utiče na naše fizičko zdravlje i da i njega vrlo lako naruši.
Šta su i kako se manifestuju ovi iznenadni napadi i kako se leče?
Šta je napad panike?
Panični napad predstavlja jedan oblik anksioznosti, tj. nedefinisan strah koji ceo organizam stavlja u stanje budnosti. To je urođen instinkt za preživljavanjem kojim se povremeno javlja, usled stresa ili nekih situacija koje očekujemo da će biti stresne.
Ipak, kada se takvo stanje javlja kao iznenadna pojava panike koja nema direktan uzrok u okolini u kojoj se lice nalazi, govorimo o napadu panike, ako je reč o snažnom doživljaju koji u tom trenutku parališe.
Kako se manifestuje iznenadni, parališući strah?
Nastanak se dešava iznenada, naglo i isto tako prolazi, nakon 10ak ili više minuta. Reč je o intenzivnom osećaju straha i katastrofe koji se automatski manifestuju i telesnim simptomima.
Kada se dogodi prvi put ovi simptomi se vezuju za neke fizičke poremećaje kao što je srčani udar, vrtoglavica, moždani udar, i nikako ga ne prepoznaju kao napad panike.
Tek kada se isključe svi uzroci, pacijent potraži psihološku pomoć i krene sa prepoznavanjem stvarnog uzroka.
Simptomi koji se javljaju su:Kratak dah,vrtoglavica,malaksalost,gušenje, znojenje,stezanje u grudima,nepravilan puls,ubrzan rad srca,mučnina,moguća nesvestica…
Neobjašnjivo stanje se može javiti iznenada, bez nekog vidljivog okidača, na javnim mestima, onda kada ste sami…i ono ne može da se kontroliše. Naprosto se osoba izbezumi i ne može da reaguje.
Kao što je počelo iznenada, napad panike se povlači nakon nekog vremena, ali se osoba ne oseća dobro. Organizam je iscrpljen, malaksao, i dalje se znoji, a prisutan je i ogroman umor. To je samo pokazatelj koliko se jako dožive emocionalne promene i kako je organizam reagovao na to.
Strah od ponavljanja epizode
Nakon što pacijent doživi napad panike često se javlja briga da li će slično doživeti u nekom narednom periodu.
Izvor brige raste svaki put kada se nalazi u sličnim situacijama pa se one često izbegavaju, izbegavaju se nepoznati prostori, ljudi, pronalaze sopstveni načini koji, po sopstvenom ubeđenju, deluju…
Većina pacijenata odmah zatraži pomoć i kreće sa potragama kod kardiologa, pulmologa…, ali sa svakom ponovljenom epizodom sve se manje veruje lekarima i da će pronaći konačno rešenje.
U slučaju da se ne dobije odgovarajuća pomoć panični napadi prelaze u fobične krize gde se po svaku cenu izbegavaju situacije u kojima se može napad desiti kako zbog mogućeg javljanja, tako i zbog nemogućnosti reagovanja u toj situaciji.
Lečenje paničnog napada zahteva posvećenost i vreme
Iz svega navedenog je jasno da panični napadi u samom početku nisu ni prepoznati kao takvi pa je teško odreagovati pravilno. Zato je prvi korak prepoznavanje problema i prihvatanje da je reč o psihičkom poremećaju koji zahteva psihološko savetovalište.
Ipak, psiholozi i psihijatri nemaju čaroban štapić za lečenje, već pacijent mora biti spreman na konstantan rad na sebi da bi se suočio sa strahovima i naučio da reaguje na njih.
Lečenje napada panike ide u dva paralelna pravca: uz pomoć lekova i lečenje psihoterapijom.
Lekovi su tu da pomognu smanjenju teskobe i daju osobi veću sigurnost, dok savetovalište kod psihologa ima za cilj da nauči osobu da otkrije mogući uzrok problema i suoči se sa njim.
Pored otkrivanja uzroka i suočavanja sa strahom, osoba mora i da savlada načine za samokontrolu u situaciji kada do napada dođe. Svaki sledeći se mora prihvatiti i naučiti kako da se reaguje u toj situaciji.
Podrška samom sebi i ubeđivanje da je to samo napad panike, a ne ugrožavajuće stanje može mnogo da pomogne, fokus treba da bude na disanje i koncentrisanje na nešto što će organizmu dati fokus i pomoći da napad što kraće traje.
Kombinacijom ovih načina se dolazi do kraćih i ređih novih epizoda, snažnijeg mentalnog zdravlja i oslobađanja od stresa dugoročno.
Ako ste po prirodi skloni preteranoj brizi, dilemama, strahovima, ako ste imali stresne životne periode ili osećate da ne možete da upravljate njime, zakažite seansu kod psihologa i iznesite mu svoja razmišljanja.
Ne čekajte napade panike i druge probleme da vam ukažu da mentalno zdravlje ima probleme, a ako je do simptoma već došlo, pomozite sebi na pravi način.