Ranije su se problemi sa zglobovima i kostima pripisivali starosti i pogađali su uglavnom starije osobe. Danas, sve više mladih muči problem sa bolovima u kostima i zglobovima. Ukoliko je bol hroničan, on je u većini slučajeva posledica nekog reumatskog oboljenja, kada je poremećena funkcija tog dela zglobnog ili koštanog sistema.
Ono što se može dogoditi kod reumatskih bolesti to je da se one prošire i na druge organe, što se može iskomplikovati i ispoljiti teškom kliničkom slikom pacijenta. Različiti su uzroci koji izazivaju reumatska oboljenja, pa se različito moraju i lečiti. Isto tako, ne mora samo reumatsko oboljenje biti uzrok bola već to može biti i neka povreda, odnosno trauma. To se može desiti usled nekog udarca ili pada. Ipak, najčešća su reumatska oboljenja degenerativnog karaktera, kao što je spondiloza kičme ili artroza zglobova.
Pomoć uz kolagen
Odavno je dokazano da kolagen povoljno utiče na zdravlje kostiju i zglobova, zato se preporučuje da ukoliko patite od bolova redovno konzumirate goveđi želatin. Goveđi želatin može biti dobar za vas jer pomaže kod regenerisanja zglobova. Lizin koji sadrži značajno će ojačati vaše kosti. U sebi sadrži i prolin i hidrosiprolin, koji omogućavaju da se vezivno tkivo brže oporavi. Može se pronaći gotovo svuda, a najčešće u prodavnicama zdrave hrane. Preporuka je da se pije mesec dana uzastopno, a zatim napraviti pauzu od 6 meseci.
Svakako, kao i kod korišćenja svake suplementacije potrebno je konsultovati se sa lekarom, i on će vas posavetovati kako da koristite goveđi želatin. Čak i ako nemate nikakve probleme sa zdravljem kostiju i zglobova, možete ga piti preventivno. Dve kašičice goveđeg želatina u prahu promešajte sa pola čaše vode, i to učinite uveče kako bi se do jutra on pretvorio u gelastu strukturu. Zatim ga ujutru popijte na prazan stomak. On je pomalo neprijatnog ukusa, pa ga možete pomešati sa sokom ili jogurtom, kako biste ga lakše popili.
Simptomi reumatskih oboljenja
Kada se radi o reumatskim oboljenjima bol je najčešći i najvažniji simptom. Ovaj bol je lokalizovan u kostima, mišićima i zglobovima. Kada se radi o poreklu bola razlikujemo mehanički i zapaljenski. Što se tiče trajanja bol se može podeliti na povremeni i kontinuirani, s tim što se kontinuirani bol sreće baš retko. Čest simptom je i otok u predelu zglobova, koji se javlja nakon što se tečnost izlije u šupljinu zgloba.
Zapaljenski bol se najčešće javlja tokom perioda mirovanja, a nestaje kada se osoba aktivira, odnosno ima neku fizičku aktivnost. Kod zapaljenskog bola javlja se osećaj ukočenosti i to posebno u jutarnjim časovima. Sa druge strane, mehanički bol se pogoršava u toku fizičke aktivnosti, a nestaje u periodu mirovanja.
Podela bola
Bol u zglobovima i kostima se može podeliti u nekoliko grupa, a to su:
- Zapaljenski,
- Metabolički,
- Degenerativni,
- Ređa reumatska oboljenja,
- Oboljenje vanzglobnog reumatizma,
- Nereumatska oboljenja.
Zajedničke karakteristike za sve vrste bolova su da sve navedene vrste uključuju bolove koji se manifestuju u zglobovima, kostima ili okolnim tkivima, bez obzira na uzrok ili mehanizam,zatim smanjena pokretljivost,moguć otok i upale,kao i pogoršanje sa vremenom ili pod opterećenjem.
Vrste reumatskih oboljenja
Naravno, ne postoji samo jedno reumatsko oboljenje, već zaista veliki broj njih. Neka od reumatskih oboljenja i stanja su:artritis,osteoporoza,artroza,giht,spondiloza kičmenog stuba,bolovi u mišićima leđa.
Takođe kod starijih osoba uglavnom mogu se pojaviti jaki bolovi i usled toga smanjena pokretljivost. Takođe, nije isključeno ovo stanje ni kod mlađih osoba, usled određenih promena u zglobno – koštanom sistemu.
Lečenje bola
Pored prirodnih rešenja kao što je kolagen, koji i te kako može pomoći u smanjenju tegoba, osoba koja oseća bol svakako treba da se javi kod svog izabranog lekara. Lekar opšte prakse će obaviti pregled i savetovaće vas koje laboratorijske analize je potrebno da odradite. Posle toga, vaš lekar vas može uputiti na neka druga ispitivanja, ali i da odradite neke rendgenske snimke.
Sa tim rendgenskim snimkom pacijent se dalje upućuje na pregled kod specijaliste, a to može biti reumatolog, fizijatar ili ortoped. To zavisi od toga šta će sam snimak pokazati, i u skladu sa tim i treba rešavati problem.
Svaki od ovih specijalista će nakon pregleda pacijenta odrediti budući tok lečenja. Obično se koriste analgetici i to prilikom lečenja nekih degenerativnih oboljenja, dok je prilikom zapaljenskih oboljenja potrebno uključiti i kortikosteroide. Pored raznih medikamenata, lečenje može da uključuje i fizikalne terapije, koje u određenim slučajevima daju izvanredne rezultate.
Vaš lekar će vam preporučiti i neku laganu fizičku aktivnost ali i mirovanje kada je to potrebno, i od velike je važnosti da sve to ispoštujete do kraja lečenja. Teža fizička aktivnost se svakako ne preporučuje, jer se na taj način može doprineti pogoršanju simptoma i samim tim usporavanju procesa lečenja.