Meni u beogradskim kafanama

meni na stolu

Jelovnik i meni jedne kafane ili restorana, bila ona u Beogradu ili u ostatku Srbije je izuzetno važna stvar.

Na jelovniku treba da se nalaze jela koje gosti stalno traže, standardnog kvaliteta, a osoblje mora dobro poznavati sva jela kako bi ih preporučilo na pravi način.

Obe ove reči – meni i jelovnik su ispravne, ali imaju malo drugačije značenje. Sama reč „menu“ na u prevodu sa francuskog znači, maleni, tanak, fini, a u našеm jeziku se odnosi na popis jela za određen obrok sa utvrđenom cenom i može se menjati svakog dana.

Jelovnik je ukupna ponuda jela sa naznačenim cenama, i jela se zasebno naplaćuju.

Sami odaberemo jela iz ponude pa se na kraju obroka sve se sabere i plaćamo konačnu cenu (ovakav se jelovnik zove à la carte). I meni i jelovnik predstavljaju svojevrsni marketinški potez. Oni moraju biti stručno napisani, čitljivi i razumljivi za goste.

Vrste jelovnika i menija 

Postoje razne vrste jelovnika, spomenimo nekoliko: prema vremenu upotrebe, prema načinu pripremanja, prema namirnici od koje se jelovnik priprema, prema redosledu konzumiranja, ali postoji još mnogo drugih načina organizovanja ponude jela. Tako postoje jelovnici za jedan dan, za određeni obrok, za svečane prilike, pansionski…

Razne su kombinacije jelovnika i ponude jela.

Najčešće su to grupisane vrste jela po ovom rasporedu: hladna predjela, čorbe i supe (potaži), topla predjela, glavno jelo (meso, divljač, riba), pečenja, sve sa roštilja, salate, sirevi, deserti, kompoti, voće.

Ili jela grupisna prema jednoj namirnici: jela od mesa, jela od ribe, jela od jaja itd. Kombinacije jela u vidu: specijaliteti šefa kuhnje, domaća jela, jela koja se pripremaju pred gostima. Postoji i meni Prema izboru kada se gostu ponudi spisak jela svrstanih u grupe, na primer: supe, topla predjela, glavna jela, deserti, pa svaki gost izabere ponešto iz svake grupe. Da ne spominjemo sve češću pojavu restorana sa kuvanim jelima „za poneti“ koji imaju svoj način kombinovanja jela i načine dostave. Ako ste na sve popularnijoj hrono dijeti, ili nekoj drugoj, u većini restoranima uz pomoć konobara možete kombinovati i jela van menija u zavisnosti od namirnica na koje ste intolerantni.

Kreiranje i oblik menija

Meni se sastavlja prema određenim principima. Svaki restoran ili kafana ima svoj način ponude jela, uglavnom imajući u vidu navike i želje domaćih i stranih gostiju za određenim jelima. Uglavnom se vodi računa o:

  • kaloričnoj vrednosti jela,
  • da jelo bude napravljeno stručno i kvalitetno,
  • po redosledu služenja jela, godišnjem dobu i eventualno – svečanoj prilici
  • da se jedna važna namirnica ne ponavlja u jelovniku.

Moraju se poštovati određena sanitarna pravila i posedovati uslovi za čuvanje, skladištenje i obradu namirnica.

Što se tiče ostalih važnih osobina menija, veoma su važni: oblik, način pisanja i sadržaj.

            * Oblik menija je različit, može biti u tvrdom povezu, na kartonu, na tabli ispred kafane ili restorana. U modernijim restoranama meniji su i na ipad-u i tabletu. U svakom slučaju, na meniju mora stajati pun naziv jela, način na koji je jelo pripremljeno i cena svakog jela. Svako jelo predstavlja jedan gang u meniju. Postoje: jednostavan meni (od najmanje 3 ganga), prošireni meni (4-5 gangova) i bogati meni (7 i više gangova)

            * Napisan na srpskom jeziku, tačno i razumljivo, a kako je sve više u ponudi jela iz stranih kuhinja (španska, italijanska, libanska kuhinja), treba sa strane napisati nekoliko reči o jelu – od koje vrste mesa je pripremljeno, na koji način, koji začini su njemu, sosevi…Po mogućstvu staviti i sliku jela.

* Kafanska karta je obavezna – topli i hladni napici, pa doručak, namazi, sendviči, jela od jaja, glavna jela, peciva, kolači. Na kraju dolaze pića. Takva se ponuda naziva barska karta i obuhvata sva pića kojima kafana rapolaže. Tu nema nekih strogih pravila, ali uglavnom idu prvo kokteli i frapei pa vina, bezalkoholni napici i topli napici. U baru je drugačija situacija.

Tu se služe: sendviči, bifteci, kavijar, sušeni losos, apetisani su obavezni (pečeni slani badem, slane štanglice, kikiriki). Pića su po slobodnom izboru, nema strogih pravila osim što je ponuda manja nego u kafanama.

Ako vas je ovaj članak motivisao evo linka kafana u Beogradu, pa krenite da proverite i u praksi svoje teorijsko znanje!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2018
Tech Nerd theme designed by FixedWidget