Kako izabrati najbolji internet za sebe?

U savremenom svetu, gotovo sve sfere života zahtevaju poznavanje interneta.Savremeni načini obrazovanja neraskidivo su vezani za korišćenje interneta. Savremeno poslovanje, bankarstvo, funkcionisanje državne uprave, medicinske usluge, vojna saradnja, komunikacija između političkih činilaca na državnom i međudržavnom nivou i mnogi drugi aspekti svakodnevnog života usko su vezani za internet i njegov značaj. 

Internet je ušao na velika vrata u sve pore društva i danas predstavlja globalnu mrežu informacija i način komunikacije, jer je usko povezan sa telekomunikacionim tehnologijama koje se paralelno sa njim razvijaju i unapređuju.

Internet nekad i sad

Istorija interneta i njegov nastanak je prilično konrtoverzan. Postoje različite teorije o nameni prvog interneta i njegovom nastanku. Ono što možemo reći jeste da je internet prvobitno bio osmišljen kao mala mreža između nekoliko računara koji su se koristili u interne svrhe ministarstva odbrane SAD. Za njegov razvoj bila je angažovana mala grupa inžinjera i informatičara. Iz tog razloga prvi koraci u nastanku i razvoju interneta vezuju se za 1969. godinu i ministarstvo odbrane SAD. Tada je nastao prvi internet pod nazivom ARPANET (Advanced Research Project Agency Network). Ovako konfigurisana mreža nekoliko računara imala je za cilj povezivanje sistema odbrane i komunikaciju između glavnih i najvažnijih činilaca.

Međutim, otkrivši neograničene mogućnosti ovakvog vida komunikacije i same mreže internet se nastavlja razvijati velikom brzinom pa se sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, ovaj eksperiment proširuje sa vojnog projekta u javni istraživački eksperimentalni projekat od opšteg značaja. To je bio period kada se ARPANET odvaja od javnog internet prostora i od tada pa do danas imamo nezaustavljiv rast interneta na korist celog sveta.

Vremenom je internet kao globalna mreža rastao i razvijao se. Uporedo sa njim razvijale su se i druge oblasti, računarska tehnologija, informatika, telekomunikacione tehnologije, satelitska infrastruktura kao podrška itd. Sve ovo uticalo je da danas imamo internet kakav se nekad nije mogao zamisliti.

Tehničko tehnološki progres doneo je ozbiljne pomake u brzini protoka informacija, sigurnosti interneta, dostupnosti, tehnologiji prenosa, vrstama interneta itd. Međutim, njegov razvoj se nije tu zaustavio i danas pored svih benefita koje nam je internet doneo, beleže se svakodnevne inovacije u oblasti računarskih i telekomunkacionih tehnologija pa zaljubljenike u ovu oblast svakodnevno iznenađuju novi uspesi. Iako je osamdesetih godina tek oko hiljadu računara bilo spojeno sa ARPANET – om, naučnici su tvrdili da se razvoj i širenje mreže tu  neće zaustaviti. Još tada se znalo da će internet velikom brzinom izrasti u mrežu koja će spajati milijarde računara širom zemaljske kugle.

Velike globalne mreže sastavljene od manjih mreža pa manje od još manjih, e to je internet danas i nemoguće je zaustaviti ga, ugasiti ili prekinuti.

Da li se internet kao takav oteo kontroli?

Da li je današnji internet ono što su njegovi pronalazači želeli da naprave?

Možda odgovore na ova pitanja nikada nećemo saznati ali ono što je sigurno to je da život savremenog čoveka bez interneta nije moguće zamisliti.

Internet u Srbiji

Da se malo osvrnemo na naše prostore i razvoj interneta kod nas. Početkom devedesetih godina pojavljuju se prvi provajderi koji počinju da pružaju internet usluge. Možemo reći da su neki od pionira koji su zasluženi za širenje interneta u Srbiji i dan danas zastupljeni na tržištu pružajući usluge povezivanja na internet u skladu sa savremenim trendovima.

Od oko 7 miliona ljudi u Srbiji, tek nešto manje od dva miliona svakodnevno koristi internet mrežu. Međutim, i pored toga što je ovaj broj nedovoljan u odnosu na druge savremene evropske zemlje možemo reći da se on konstatno povećava pa se u nekoj bližoj budućnosti očekuje da će u proseku svaki drugi građanin koristiti internet.

Što se starosnih granica tiče kada je korišćenje interneta u pitanju one pratktično ne postoje. Koriste ga svi, i stari i mladi ali svakako da je više zastupljen kod mlađih ljudi i u gradskim sredinama. Srbija je relativno dobro pokrivena internet signalom i ko želi da se priključi na internet pronaći će neki od dostupnih načina. Zahvaljujući fiksnoj telefoniji, koja ima relativno dobru infrastrukturu na teritoriji cele republike, najzastupjeniji je ADSL internet priključak

Statistike beleže da oko 70 % internet korisnika ima priključak na ADSL mrežu preko telefona, na kablovski internet oko 20 % korisnika, dok ostatak procenata odlazi na sve druge vidove interneta. Optički internet je kod nas tek u povoju a očekuje se da za nekoliko godina, zbog svog kvaliteta, brzine protoka informacija, sigurnosti i pristupačne cene optički internet preuzme prioritet u snabdevanju internet signalom.

Provajderi i distributeri internet signala beleže svakog meseca povećanje broja korisnika, što je negde oko 20% korisnika više svakog meseca. Pored ADSL i optičkog interneta imamo i bežični satelitski internet.

Načini pristupa internetu

Internet provajderi nude nam različite mogućnosti pristupa internetu. Važno je samo odabrati koji nam od njih najviše odgovara. Ono što ulazi u igru prilikom odabira internet priključka je na prvom mestu stabilnost signala i brzina protoka informacija. To su dva najčešća faktora na osnovu kojih se pojedinac ili preduzeće odlučuje. Naravno, pored toga važna je svakako i sigurnost pristupa, zatim cena mesečnog paketa i druge pogodnosti koje nam provajderi nude, besplatno priključenje, tehnička podrška, popusti za biznis korisnike, kvalitet opreme itd. Dakle, sve je bitno i sve utiče na naš izbor.

Postoji par načina na koji se možete priključiti na internet mrežu, a to su:

  • Kablovski internet (ADSL, VDSL i OPTIČKI – preko optičkih kablova)
  • Satelitski internet (spada u bežični pristup internetu)

Postoje načini koji su danas već prevaziđeni pa se izuzetno retko koriste, osim u pojedinačnim slučajevima kao što je slučaj sa DIAL-UP internet konekcijom.  Internetu se pristupa preko telefonskog priključka, a telefonska linija prilikom korišćenja interneta je zauzeta. Brzina protoka informacija je izuzetno niska, usluga prilično skupa jer se tarifira preko potrošenih telefonskih impulsa a multimedijalni sadržaji koji se danas koriste i formati u kojima se oni javljaju teško su dostupni na ovakav način.  Na to utiče brzina protoka informacija koja je izrazito spora. Na ovom oblikom pristupa se nećemo zadržavati ali je bitno da ga pomenemo kao jedan od načina.

DSL tehnologija i ADSL internet

DSL tehnologija pristupa internetu je jedna od najstarijih i zasniva se na prenosu internet signala preko već postojećih telefonskih kablova, tačnije, preko fiksnog telefonskog priključka. Svako ko ima ovaj uslov, dakle priključak na fiksnu telefonsku liniju i digitalnu telefonsku centralu ima mogućnost korišćenja DSL tehnologije.

Prvi počeci interneta kod nas vezuju se za 1990. godinu pa se zato DSL tehnologija smatra jednom od najtarijih načina kako kod nas tako i u svetu. Međutim, od tada pa do danas ovaj način prenosa internet signala je vrtoglavo napredovao, sofisticiraniji je i značajno je evoluirao u odnosu na vreme od pre dvadesetak godina, pa danas DSL tehnologija spada u savremene, brze, sigurne i dostupne tehnologije koje su i najčešće korišćene.

Danas se ovim načinom  obezbeđuju veliki i brzi protoci podataka a telefonska linija je slobodna kada se koristi internet. Ekonomski je pristupačan, zadovoljava većinu potreba prosečnog korisnika, dostupan je gotovo na celoj teritoriji zemlje a po nekim statistikama samo u Srbiji ga koristi oko 70 posto svih korisnika interneta. Brzina i kvalitet signala delom zavisi od kvaliteta kablova i udaljenosti telefonske centrale ali to su neki faktori na koje distributeri internet signal, odnosno provajderi ne mogu uticati.

ADSL je skraćenica od Asymetric Digital Subscriber Line što u prevodu znači da je u pitanju asimetrična korisnička linija. Ovo asimetrična vezuje se za brzinu protoka informacija i označava konkretno brzinu, koja je veća u smeru mreža – korisnik a nešto sporija u smeru korisnik – mreža. Otuda ta asimetričnost karakteristična za nju.

Svako ko ima priključak na fiksnu telefonsku liniju i digitalnu telefonsku centralu ima mogućnost korišćenja ovakvog vida internet priključka. ADSL internet priključak daje nam ogromne mogućnosti, dovoljne brzine, pristupačnu cenu a provajderi se trude da korisnicima pruže maksimalnu uslugu što podrazumeva kvalitetnu prateću opremu i tehničku podršku.

ADSL priključak će bez problema zadovoljiti sve vaše potrebe za internetom. Ukoliko pak tražite nešto još bolje, brže, sigurnije i savremenije predlažemo vam optički internet.

Optički internet

Ovo je posebna tehnologija koja omogućava pristup internetu uz pomoć optičkih kablova. Ovaj oblik povezivanja spada u trenutno najsavremenije načine i preko njega su krajnjim korisnicima dostupni najnapredniji internet servisi i sadržaji.

Ukoliko se odlučite za ovaj vid internet priključka neophodno je da imate uslove za to. Dakle, potrebno je da postoji mreža optičkih kablova, odnosno čvorište odakle bi se moglo sprovesti do vaše firme ili stana. Kod nas još uvek ne postoje uslovi za optički internet na celoj teritoriji zemlje, ali se  svakodnevno radi na širenju infrastrukture koja bi omogućila priključenje na optički internet.

Optički kabel se razlikuje od običnih bakarnih žica koje se koriste u telekomunikacionim tehnologijama po tome što se signal, odnosno informacija prenosi u obliku svetlosti.

Poseban sofisticirani tehnološki proces proizvodnje optičkih kablova, čine ovakav vid prenosa signala najboljim mogućim. Ukoliko se odlučite za optički internet, dobijate najbolje od trenutno dostupnih opcija.

Prenos podatak vrši se tako što se električni signal na ulasku u kabel pretvara u svetlosni a na izlasku iz njega ponovo u električni. Ovakva konverzija vrši se ogromnom brzinom pa optički internet nudi izuzetne mogućnosti. Važno je napomenuti da su države i kontinenti međusobom povezani optičkim vlaknima tako da problema oko prenosa sadržaja i komunikacije nema.

Prednosti optičkog interneta u odnosu na druge opcije su brojne:

  • Velika je sigurnost prenosa informacija, jer svetlosni signal ne može biti presretnut.
  • Velika je brzina prenosa informacija.
  • Slabljenje signala je zanemarljivo, jer je optički kabel otporan na niske i visoke temperature, vodu, vetar itd.
  • Lakše se postavljaju optički kablovi od bakarnih, tanji su, lakši i mogu se postavljati kroz vazduh ili kroz zemlju.

Postoji nekoliko vrsta optičkih kablova, singlmodni, multimodni i indeksirani. Multimodni se koriste za kraće distance a signlmodni za velike udaljenosti.

Ukoliko ste u mogućnosti da sebi priuštite optički internet svakako to uradite. Prednosti su brojne, a po kvalitetu, sigurnosti i brzini protoka informacija je neuporediv sa drugim vrstama interneta.

Mnogi se pitaju ko je vlasnik interneta. Internet nema vlasnika. On pripada svima, Internet je tekovina svih ljudi na planeti Zemlji. Pojedine države ili pojedini distributeri i telekomunikacione kompanije koje se bave distribucijom signala imaju vlasništvo nad opremom i delom komunikacionih kanala ali svako ko ima računar i vezu sa internetom vlasnik je signala i ima pravo da slobodno koristi internet. Globalna mreža različitih informacija u zajednici sa telekomunikacionim tehnologijama pruža nam mogućnosti kakve nismo mogli ni sanjati pre dvadesetak godina. Internet ima nemerljiv značaj za svakog pojedinca ali i društvo u celini, ukoliko se koristi na pravi način.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2019
Tech Nerd theme designed by FixedWidget