Veoma važan deo svakog poslovanja predstavljaju transferne cene, kada se radi o transakcijama između kompanija unutar iste grupacije koje posluju u različitim zemljama. To mogu biti osnivač i firma ili dve firme sa istim centralizovanim upravljanjem.
Transferne cene odnose se na proizvode, usluge ili pozajmice. Kada su u pitanju pozajmice koje osnivači daju firmama, često se stvaraju brojne dileme. Postavlja se pitanje da li je potrebno evidentirati te transakcije, odnosno pozajmice u izveštaju o transfernim cenama. Odgovor na ovo pitanje je prilično složen i zavisi od više faktora. Pre svega, tu je zakonska regulativa, zatim okolnosti pozajmice koje mogu biti specifične, ali važna je i priroda odnosa osnivača i firme.
Zakonski okviri za transferne cene
U Republici Srbiji jasno je definisan Zakon o porezu na dobit pravnih lica i odnosi se na kompanije koje posluju sa transfernim cenama u okviru svoje grupacije. Radi se o tome da sve transakcije između ovih kompanija moraju biti evidentirane po takozvanom principu „van dohvata ruke” (eng. arm’s length principle). Ovo znači da uslovi pod kojima se obavljaju transakcije moraju biti formirani prema tržišnim principima. Dakle, ne smeju da postoje povlašćeni uslovi koji bi mogli da utiču na obračun poreza.
Jedan od oblika transakcija između kompanija u okviru iste grupacije su pozajmice osnivača. One takođe podležu pomenutom principu. Na primer, kada osnivač pozajmljuje novac svojoj firmi, kamatna stopa koja se primenjuje mora biti u skladu sa tržišnim principima. Ukoliko se daje pozajmica bez kamate ili sa niskom kamatnom stopom, poreski organi imaju pravo da reaguju.
Da li je obavezna evidencija pozajmica osnivača
Kada se odgovara na ovo pitanje, obavezno je prethodno sagledavanje konkretnih okolnosti same transakcije. Pre svega, treba razjasniti odnos povezanih lica koja obavljaju pozajmicu. To su osnivači koji poseduju značajan deo kapitala firme i firme koje su pod njihovom kontrolom. Sve transakcije između njih, uključujući pozajmice, podležu pravilima za transferne cene.
U nastavkiu ćemo navesti različite tipove pozajmica koje osnivači mogu dati firmi. Svaka od njih može da ima drugačiji tretman u izveštaju o transfernim cenama.
Pozajmica sa kamatom
U izveštaju o transfernim cenama evidentira se pozajmica koju osnivač daje firmi po tržišnoj kamatnoj stopi. Kamata koju firma plaća osnivaču treba da bude u skladu sa tržišnim uslovima. U izveštaju se prikazuje analiza koja dokazuje da je kamata na nivou tržišne kamatne stope. U suprotnom, poreski organi mogu da zatraže dokaz o tome da su uslovi pozajmice u skladu sa tržišnim principima.
Pozajmica bez kamate
Firme ponekad koriste pozajmice bez kamate. Međutim, u ovim slučajevima poreski organi mogu smatrati da su firme ostvarile korist koju nisu adekvatno oporezovale. Kako bi se sprečilo sanckionisanje, postoji pogućnost zahteva da se proceni kolika bi bila tržišna kamata za određenu pozajmicu i da se nakon toga ta vrednost uključi u poresku osnovicu firme.
Kratkoročne i dugoročne pozajmice
Pozajmice osnivača mogu biti dugoročne i kratkoročne. Kada je reč o kratkoročnim pozajmicama, one se često koriste za pokrivanje tekućih troškova i obično imaju drugačiji tretman od dugoročnih pozajmica. Osnivači daju dugoročne pozajmice u cilju finansiranja firme na duži rok i zbog toga mogu da zahtevaju detaljnu analizu i dokumentaciju o uslovima pod kojima je pozajmica data.
Kapitalizacija duga
Pozajmice osnivača u nekim slučajevima mogu biti pretvorene u kapital firme. U takvim situacijama, neophodna je detaljna analiza transakcije i provera da li je obavljena po tržišnim uslovima i da li je njena vrednost adekvatno procenjena. Ova procedura može takođe biti predmet izveštaja o transfernim cenama.
Koje su sankcije za neadekvatno evidentiranje pozajmice
Ukoliko firma u izveštaju o transfernim cenama ne evidentira pozajmice osnivača ili ih evidentira na neadekvatan način, ulazi u rizik od poreskih kazni. Poreski organi imaju pravo da provere i analiziraju sve transakcije između povezanih firmi. Mogu da zahtevaju dodatnu dokumentaciju koja dokazuje da su uslovi transakcije usklađeni sa zakonskim regulativama.
Ako se utvrdi suprotno, moguće je plaćanje dodatnog poreza, uz kamate i kazne.
Neadekvatno evidentiranje transfernih cena može da naruši reputaciju firme i iskomplikuje odnose sa bankama i investitorima.
Zaključak je da pozajmice osnivača mogu biti predmet izveštaja o transfernim cenama, u zavisnosti od prirode transakcije i odnosa između osnivača i firme.
Preporuka je da firme redovno konsultuju stručnjake za transferne cene i poreze, kako bi osigurale adekvatne transakcije koje su u skladu sa važećim propisima. Na ovaj način, moguće je minimizirati rizike i osigurati da poslovanje bude transparentno i zakonito.