Sve manji broj zanatlija u Srbiji postaje problem o kojem se svi govore. Različiti profile u školama se gase, jer nema dovoljno interesovanja, pa se električar, brava, stolar i zavarivač sve manje upisuje. Međutim, da bi se ovakvo stanje predupredilo u škole se uvodi dualno obrazovanje. Naime, osim teorijske nastave u učionicama, đaci imaju priliku i da pola nastave provedu u radionicama i tako u okviru praktične nastave mogu da osete kakav je rad u velikim kompanijama. Dualno obrazovanje potiče iz Nemačke, a u Srbiji se polako razvija. Osim interesovanja koje imaju lokalna preduzeća kako bi privukli mlade na praksu, interesovanje vlada i u srednjim školima u lokalnim samoupravama.
Naime, ovaj način obrazovanja doprineće da se poveća interesovanje mladih za zanatima, jer osim prilike da ispeku znanje u nekoj od kompanija, mnogi srednjoškolcima steći će, pored praktičnog i teorijsko znanje u toku srednje škole. Svaki učenik koji pokaže želju i zainteresovanost da nauči posao, mogao bi da dobije priliku da radi u nekoj od uspešnih kompanija u kojoj bude na praksi. Zato nemojte da zanemarite potencijal koji nude zanati, jer biti danas zavarivač, stolar, bravar, mehaničar, električar može da bude veoma unosan posao.
Dualno obrazovanje u svetu i Srbiji
Da dualno obrazovanje nije samo nemački projekat, pokazuju i druge evropske zemlje u kojima se đaci od početka srednje škole specijalizuju za određeno zanimanje. Primer države koja vodi računa o svojoj budućnosti i traženim radnim mestima jete Švajcarska, jer nje sistem koji podrazumeva dualno obrazovanje sastoji se oko 130 različitih obrazovnih profila, a svaki posebni profil ima priliku da stiče praktičnu nastavu u različitoj kompaniji.
Zanimljivo je da u Nemačkoj preko 70% učenika koji pohađaju trogodišnju srednju školu i pripadaju sistemu dualnog obrazovanja zapravo se zaposle po završetku školovanja u kompaniji u kojoj su išli na praksu.
Srbija nije mimo sveta i ide u korak sa trendovima. Dualno obrazovanje polako počinje da se zahuktava u našoj zemlji, a i kompanije koje nude praksu znaju da mogu da dobiju mladog, kvalitetnog radnika spremnog da napreduje i usavršava svoje znanje i stiče dragoceno iskustvo.
Iako se sve više govori o potencijalu informacionih tehnologija i IT sektoru kao profesiji budućnosti, trebalo bi napomenuti da ne mogu svi da budu programeri i da kod nas treba i električar i stolar i obućar i krojač i šeširdžija, ili, pak, kvalitetna struka iz privatnih medicinskih škola. Zato je važno profilisati i zanate, jer su kod nas sve traženiji, a majstori su sve stariji.
Sa manjkom zanatlija, cene njihovih usluga sve više rastu. Ne čudi onda zašto su usluge koje pruža električar ili bravar sve skuplje, jer znaju da je naslednika sve manje, a ljudi više nemaju mnogo izbora. Ako vam se bude učinilo da ste znato ivše platili neku sitnu popravku, nemojte da ste iznenađeni, jer rešenje je u spretnosti majstora, a mi bez majstora ne možemo.
Koliko god da su njihove usluge skupe ili povoljne, bez njih je teško, a sa njima još teže. Pekar, staklorezac, stolar, moler, limar, električar samo su neka od zanimanja koja polako izumiru, a da bi se takvo stanje predupredilo neophodno je da se ukaže na važnost ovih profesija u životu svakoga od nas.