Umnjaci su zubi koje većina ljudi ne koristi, a ipak mora da ih vadi. Najčešće se javljaju između 17. i 25. godine, često u pogrešnom položaju, delimično iznikli ili potpuno zadržani u vilici.
Problem je što umnjak može da napravi štetu i kad ne boli, a to je upravo razlog zašto mnogi kasne s vađenjem. Odlaganje intervencije zbog manjka simptoma deluje bezazleno, ali često dovodi do komplikacija koje zahtevaju više od jednog zahvata.
U nastavku objašnjavamo kada je pravo vreme da se reaguje, kako da znate da li je vaš umnjak za vađenje i šta sve može da se spreči pravovremenom procenom.
Kada je pravo vreme za vađenje umnjaka ako ništa ne boli?
Jedna od najčešćih dilema kod pacijenata je da li treba reagovati ako umnjak ne boli. U stvarnosti, simptomi nisu uvek pouzdan pokazatelj.
Zub može da pritiska susedne strukture, da je nagnut, delimično iznikao ili da stoji ispod desni u lošem položaju, bez ikakvih signala da nešto nije u redu.
Upravo zato se vađenje umnjaka ne planira tek kada nastupi bol, već kada stomatolog proceni da će zub u postojećem položaju pre ili kasnije izazvati štetu. Što se ranije reaguje, zahvat je jednostavniji, a oporavak kraći.
Zašto se često čeka predugo?
Strah od intervencije je najčešći razlog. Ljudi čekaju “samo da prođe“, iako to gotovo nikada ne biva. Umnjaci se ne koriguju ni ortodontski ni funkcionalno. Ako zauzimaju pogrešan položaj, ostaju takvi.
Drugi razlog je nedostatak simptoma. Pacijent ne oseća bol, pa pretpostavlja da je sve u redu. Međutim, šteta koju umnjak može da napravi najčešće se dešava tiho, potiskivanjem kutnjaka, formiranjem cista, hroničnim infekcijama oko zuba koje utiču i na vilicu.
Kada je vreme za vađenje umnjaka?
Nema univerzalnog odgovora, ali postoji nekoliko situacija koje jasno ukazuju da umnjak ne treba ostavljati:
- Pritisak u vilici bez jasnog bola,
- Povremeno crvenilo i otok oko zuba,
- Teško otvaranje usta ili žvakanje,
- Postavljanje fiksne proteze (jer umnjaci mogu da pomere zube),
- Poluiznikli umnjak koji skuplja hranu i bakterije.
U svim tim slučajevima, rana intervencija smanjuje rizik od infekcija i komplikacija. Vađenje je jednostavnije kad nema upale i kad se okolno tkivo još nije oštetilo.
Šta se dešava ako ostavie umnjak koji je za vađenje?
Rizici se razlikuju u zavisnosti od položaja zuba, ali najčešći problemi su:
- Karijes na zubu ispred (jer se prostor ne može dobro čistiti),
- Formiranje tzv. perikoronitisa, upale mekog tkiva oko umnjaka,
- Stvaranje ciste koja može da resorbuje kost,
- Hronične upale koje narušavaju stabilnost cele vilice,
- Ortodontske nepravilnosti (pomeranje zuba unapred).
U najgorem slučaju, komplikovano vađenje se pretvara u hirurški zahvat sa dužim oporavkom, što se moglo izbeći ranijom procenom.
Da li je vađenje umnjaka uvek hirurško?
Većina umnjaka može da se izvadi klasičnim postupkom, bez rezanja ili šivenja. Međutim, sve zavisi od položaja korena, ugla izrastanja i blizine važnih struktura.
Ako stomatolog na snimku proceni da zub ima više korenova koji su savijeni, da je nagnut ka nervnom kanalu ili da postoji upala, tada se odlučuje za hirurško vađenje.
Razliku ne određuje pacijent, već klinička slika. U svakom slučaju, dobra procena znači i brži oporavak.
Kako izgleda oporavak?
Nakon klasičnog vađenja, bol je blag i traje najčešće jedan do tri dana. Kod hirurškog vađenja, potrebno je nekoliko dana više, ali većina pacijenata se vraća svakodnevnim aktivnostima u roku od nedelju dana.
Najvažnije je pridržavati se uputstava, a to je da izbegavate ispiranje, gazirana pića, da pušite, jedete s te strane i da prvi dan koristite hladne obloge. Antibiotici i analgetici se uzimaju samo po savetu stomatologa.
Da li je bol tokom zahvata neizbežan?
Zahvaljujući lokalnoj anesteziji, sam zahvat je bezbolan. Neprijatnost više dolazi iz trajanja i pritiska, nego iz bola. Kod težih slučajeva koristi se i dodatna sedacija ili uput za specijalizovanu praksu.
Strahovi pacijenata su često prenaglašeni u odnosu na stvarno iskustvo jer što više odlažete intervenciju, to su posledice veće. Vađenje umnjaka u najboljem trenutku često prođe lakše nego vađenje običnog zuba u stanju upale.
Zaključak: Umnjak koji ne boli i dalje može da pravi štetu
Bol nije jedini signal da bi nešto trebalo da uradite. Umnjaci mogu godinama da stoje bez simptoma, a da za to vreme narušavaju stabilnost zagriza, izazivaju probleme na susednim zubima ili dovedu do upala koje se teško leče.
Zato odluku o vađenju umnjaka ne treba donositi samostalno, niti na osnovu bola. Snimak, pregled i procena stomatologa pokazuju pravo stanje i često ukazuju da je vađenje najbolji način da se sačuva zdravlje ostalih zuba.