Plodnost je kompleksan proces koji zavisi od mnogih faktora, a jedan od ključnih je telesna težina. Dok neki parovi uspevaju da ostvare trudnoću bez ikakvih poteškoća, drugi se suočavaju s izazovima koji mogu biti povezani sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Iako telesna težina često nije prvi faktor koji dolazi u fokus kada se govori o plodnosti, ona može imati značajan uticaj na sposobnost začeća, kako kod žena, tako i kod muškaraca. Razumevanje povezanosti između telesne težine i plodnosti ključno je za parove koji planiraju porodicu, jer održavanje zdrave težine može povećati šanse za uspešnu trudnoću i smanjiti rizike tokom trudnoće i porođaja.
Kako prekomerna težina utiče na menstrualni ciklus i ovulaciju?
Prekomerna telesna težina može značajno uticati na ženski menstrualni ciklus i ovulaciju, što je ključni aspekt plodnosti. Kada je žena gojazna, u njenom telu dolazi do promena u hormonalnoj ravnoteži, što može dovesti do nepravilnosti u ciklusu, smanjenja plodnosti, pa čak i do potpunog izostanka ovulacije, što se naziva anovulacija.
Jedan od glavnih hormona na koji prekomerna težina utiče jeste insulin. Povećani nivo telesne masti može dovesti do insulinske rezistencije, što znači da telo teže reaguje na insulin. To, zauzvrat, može uzrokovati povećanje proizvodnje insulina u organizmu. Visok nivo insulina može stimulisati jajnike da proizvode više androgena (muških hormona), kao što je testosteron. Povišeni nivo androgena može poremetiti normalan menstrualni ciklus, izazvati neredovne ili izostale menstruacije, i otežati proces ovulacije.
Pored toga, prekomerna težina može uticati na povećanje nivoa leptina, hormona koji se proizvodi u masnom tkivu i koji igra ulogu u regulaciji apetita i metabolizma. Povišeni nivo leptina može poremetiti komunikaciju između mozga i jajnika, što dodatno utiče na ovulaciju. Leptin takođe može doprineti razvoju policističnih jajnika (PCOS), stanja koje je povezano sa anovulacijom i smanjenom plodnošću.
Nepravilnosti u menstrualnom ciklusu i problemi sa ovulacijom koji su povezani sa prekomernom težinom mogu značajno smanjiti šanse za prirodno začeće. Međutim, dobra vest je da čak i relativno mali gubitak težine (5-10% telesne mase) može pomoći u vraćanju hormonalne ravnoteže, poboljšanju menstrualnog ciklusa i povećanju šansi za ovulaciju i trudnoću. Iz tog razloga, regulacija telesne težine treba da bude prioritet za žene koje planiraju trudnoću i žele da optimizuju svoje reproduktivno zdravlje.
Veštačka oplodnja – kada je potrebno razmotriti ovu opciju?
Veštačka oplodnja, poznata i kao vantelesna oplodnja (VTO), jedan je od najčešće korišćenih asistiranih reproduktivnih postupaka kada prirodno začeće nije moguće. Ova metoda uključuje oplodnju jajne ćelije spermatozoidom u laboratorijskim uslovima, nakon čega se embrion vraća u matericu žene. Veštačka oplodnja se često razmatra kada su iscrpljene druge opcije ili kada postoje specifični medicinski razlozi zbog kojih prirodno začeće nije izvodljivo.
Jedan od ključnih faktora za razmatranje veštačke oplodnje je starost žene. S obzirom na to da plodnost prirodno opada sa godinama, žene starije od 35 godina koje ne uspevaju da zatrudne nakon šest meseci pokušaja treba da razmotre ovu opciju. Takođe, žene koje su imale višestruke neuspela pokušaja intrauterine inseminacije (IUI) ili druge tretmane neplodnosti, kao i one sa poznatim problemima sa jajovodima, niskim brojem jajnih ćelija ili endometriozom, mogu biti kandidati za veštačku oplodnju.
Gojaznost može takođe biti faktor koji zahteva razmatranje veštačke oplodnje, jer prekomerna težina može smanjiti šanse za prirodno začeće i uspeh manje invazivnih tretmana. Gojazne žene često imaju hormonalne disbalanse, kao što su povišeni nivoi insulina i androgena, koji mogu ometati ovulaciju i smanjiti plodnost. U ovim slučajevima, veštačka oplodnja može pružiti veće šanse za trudnoću, posebno kada je u kombinaciji sa gubitkom težine i hormonskom terapijom.
Veštačka oplodnja nije prva linija lečenja za sve parove, ali je važna opcija za one koji se suočavaju sa dugotrajnom neplodnošću ili specifičnim medicinskim problemima. Pre donošenja odluke o ovom postupku, parovi treba da se konsultuju sa specijalistom za plodnost, koji će proceniti njihovu individualnu situaciju i preporučiti najbolji pristup na osnovu medicinske istorije, uzroka neplodnosti i opšteg zdravstvenog stanja.
Endokrini poremećaji povezani sa gojaznošću – šta treba znati?
Gojaznost je često povezana sa različitim endokrinim poremećajima, koji mogu značajno uticati na opšte zdravlje, kao i na plodnost. Endokrini sistem igra ključnu ulogu u regulaciji mnogih telesnih funkcija, uključujući metabolizam, rast, razvoj, i reprodukciju. Kada je ovaj sistem poremećen, može doći do niza zdravstvenih problema koji zahtevaju pažnju i lečenje.
Jedan od najčešćih endokrinih poremećaja povezanih sa gojaznošću je insulinska rezistencija. Insulinska rezistencija se javlja kada ćelije u telu postanu manje osetljive na insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Kao rezultat, telo proizvodi više insulina, što može dovesti do hiperinsulinemije i na kraju do razvoja tipa 2 dijabetesa. Ovaj poremećaj takođe može ometati ovulaciju kod žena, smanjujući njihove šanse za prirodno začeće.
Još jedan važan poremećaj povezan sa gojaznošću je sindrom policističnih jajnika (PCOS). PCOS je čest hormonski poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu, karakterisan neregularnim menstruacijama, viškom androgena (muških hormona), i cistama na jajnicima. Gojaznost može pogoršati simptome PCOS-a, dodatno smanjujući plodnost i povećavajući rizik od komplikacija kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
Poremećaji štitne žlezde, kao što su hipotireoza i hipertireoza, takođe su povezani sa gojaznošću. Hipotireoza, stanje u kojem štitna žlezda proizvodi premalo hormona, može usporiti metabolizam i dovesti do povećanja telesne težine. Takođe, može izazvati nepravilnosti u menstrualnom ciklusu i smanjiti plodnost. Hipertireoza, s druge strane, može uzrokovati gubitak težine, ali i ozbiljne zdravstvene probleme kao što su srčane aritmije i osteoporoza.
Razumevanje veze između gojaznosti i endokrinih poremećaja ključno je za pravilno upravljanje ovim stanjima. Lečenje često uključuje promene u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti, i, u nekim slučajevima, medicinsku terapiju za regulaciju hormona. Gubitak težine, čak i umeren, može značajno poboljšati hormonsku ravnotežu, smanjiti rizik od komplikacija i povećati šanse za uspešno začeće.