Ukoliko ste se makar jednom interesovali za uređenje dvorišta, sigurno ste naleteli na – malč. Možda i znate sve o ovom materijalu kojim se dvorište ne samo dekoriše, već i štiti, a možda ste prepoznali o čemu se radi samo na osnovu jedne fotografije. Bilo kako bilo, ako ste ovde, pretpostavljamo da vam je potrebno više informacija i odgovora na osnovna pitanja, a njih ćete otkriti u nastavku teksta.
Šta je malč?
Malč je potpuno prirodan materijal koji se dobija usitnjavanjem drveta – reč je o procesu koji se u prirodi dešava sam od sebe. Kao takav, on pre svega ima ulogu zaštite zemljišta oko biljke, a samim tim i zaštite same biljke. Budući da je reč o prirodnom materijalu, on može biti iste takve boje, a može se dodatno učiniti dekorativnim uz pomoć vodootpornih boja koje su postojane i traju duže vremena. Najvažnija stvar – malč je u potpunosti bezbedan, kako za vaše biljke, tako i za životinje i naravno vas.
Čemu služi malč?
Kao što smo već spomenuli, malč ima dekorativnu funkciju, ali važniji je zato što sprečava nicanje korova, čuva vlagu u zemljištu, štiti koren biljke od izmrzavanja, sprečava isparenje vode iz zemljišta, a kada se kasnije bude razlagao, prirodnim putem, predstavljaće odličnu hranu za biljke. Dakle, malč nije samo lep – već je izuzetno koristan!
Koje drvo je najbolje za proizvodnju malča?
Cena malča će zavisiti od toga od kog drveta je on napravljen i da li je bojen. Najbolji je onaj malč koji je napravljen od borovine – iskustvo korisnika je pokazalo da je ovaj malč najpostojaniji dok se, recimo, malč od topole razlaže duplo brže. Dakle, ako je borovina najbolja, cena malča će biti najviša. Budući da cena malča zavisi i od boje, istražujući razne prodavce, otkrili smo da je zeleni malč najskuplji (oko 870 dinara za džak od 50 litara), prate ga žuti i crni malč, dok je naravno cena malča koji nije bojen najniža – oko 600 dinara za džak od 50 litara. Svakako, cena nije visoka za ono što dobijete, samo vodite računa o tome da kupite malč koji je najkvalitetniji kako bi investicija bila isplativa.
Prirodni ili bojeni malč?
Kad smo već kod boja, važno pitanje je i to da li se odlučiti za nebojeni, prirodni malč ili pak onaj u našoj omiljenoj boji. Kada je reč o efektu po zemljište i biljke – nema razlike. Malč je malč i dobar je kakav god da odaberete. Ali, kada je reč o estetici, tu treba da konsultujete samo svoje želje i ukuse. Nekome će se u eksterijer bolje uklopiti nebojeni malč, dok će neko baš želeti da postigne određeni efekat malčom u boji. Dakle, tačan odgovor ne postoji – sve je jako individualno.
Krupniji ili sitniji malč?
Za razliku od pitanja o boji, ovde postoji tačan odgovor – najbolje je upotrebiti oba. Kada pospete malč na zemljište, direktno iz džaka, a potom ga rasporedite, prirodno se dešava ono što je zapravo najbolje – sitniji malč pada na “dno”, detaljnije i bolje prekriva zamljište kako korov ne bi izbio na površinu, dok onaj krupniji malč pokriva taj donji sloj i izgleda lepše na površini. Upravo zato se nemojte opterećivati – sve to dolazi samo u džaku malča za koji se odlučite.
Podloga i debljina sloja malča?
Odgovor na ovo pitanje je takođe individualan jer sve zavisi od tipa zemljišta, količine biljaka, a samim tim i potreba. Minimalna debljina sloja malča iznosi oko 5 centimetara, dok je debljina od 10 centimetara još bolja jer pruža bolju i dugotrajniju zaštitu. Vi, naravno, možete krenuti od tanjeg sloja koji ćete potom s vremena na vreme osvežavati novom količinom malča koji će taman zameniti onaj dotrajali. Kada je reč o podlozi ili supstratima , ukoliko postoji podloga, sloj malča može biti tanji, a podloga je korisna u situacijama kada je veće rastojanje između biljaka pa korov ima mesta da se brže razvija, ali nije obavezna.