Letnja sezona u Srbiji još jednom potvrđuje da su banje među najtraženijim destinacijama domaćih i stranih turista. Podaci koje smo imali u prvom kvartalu ove godine, ukazivali su na potencijalnu turističku krizu u Srbiji. Kakvo je aktuelno stanje, koje su destinacije najtraženije, da li se i gde mogu pronaći slobodni apartmani, otkrivamo u nastavku teksta.
U banjama se traži krevet više
Poslednji podaci RZS-a pokazuju da je u Srbiji u junu ove godine registrovano 393.153 turista, tek jedan odsto manje nego u isto vreme 2024, a registrovano je 1,1 milion noćenja, odnosno 2,8 odsto manje nego u junu 2024. godine. Iako se radi o blagom padu, ovi podaci su svakako dosta optimističniji od onih koje smo imali u prvom kvartalu ove godine. Takođe, situacija nije ni svuda ista.
Recimo naša najposećenija banja Vrnjačka Banja, gotovo da nije zabeležila nikakav pad. Naime u prvom kvartalu prošle godine u ovoj banji je ostvareno 104,9 hiljada dok je ove godine u apartmanima u Vrnjačkoj Banji gotovo isti broj turista, tačnije 104 hiljade.
Takođe, Banja Vrdnik kao treća najposećenija banja, imala je stabilan prvi kvartal. Naime, u prvom kvartalu 2024. Godine u ovoj banji je ostvareno 45,6 hiljada, dok je ove godine ta brojka tek nešto manja i iznosi 44,4 hiljade noćenja. Dakle pad je svega 2,63%.
Trenutna popunjenost kapaciteta u banjama
Za statističke podatke i potvrde iz meseca juna i jula je još uvek rano, međutim stanje na terenu govori da ovog leta neće biti krize za banje. Smeštajni kapaciteti su uveliko popunjeni, a za mesece avgust i septembar sada je gotovo nemoguće pronaći slobodan apartman, barem kada je reč o najpopularnijim banjama kod nas.
I iz bookaweb-a, domaćeg travel sajta i platforme za oglašavanje smeštaja, navode da su gotovo svi smeštaji u najposećenijim banjama kod nas rezervisani, i da je ostao jako mali broj onih koji su dostupni za septembar. S tim da napominju da se u Vrnjačkoj Banji, neposredno nakon završetka Love fest-a može pronaći značajan broj slobodnih apartmana. Međutim, generalno gledano najveća šansa da pronađete smeštaj je u nešto manje popularnim banjama kao što je Koviljača, Mataruška, Lukovska i slično.
Ipak, ukoliko želite leto da provedete u nekoj od naših najpopularnijih banja, savetuju da redovno pratite ponude, zbog mogućih otkaza. Zbog sprečenosti, gosti su primorani da otkažu rezervaciju, a vlasnici u nameri da u poslednjem trenutku popune kapacitete, daju povoljnije cene. Tako su last minute, iako pomalo hazarderski, najbolji način da uštedite na smeštaju.
Razlozi za krizu u prvom kvartalu?
Ukupni minus posete domaćih turista u banjama u prvom kvartalu ove godine iznosio 12,5%. Kao glavni (ili jedan od glavnih) uzrok za ovaj pad i krizu, najčešće su navedeni protesti i društvena kriza koji se dešavaju poslednjih meseci. Međutim, iako i oni sasvim sigurno, utiču u određenoj meri na turistički promet – glavne razloge za pad noćenja treba tražiti, pre svega u vaučerima.
Naime, prošle godine je 100.000 vaučera bilo podeljeno već 15. januara 2024.(čitav kontingent planulo je za svega četiri sata!) što znači da je to uticalo na povećanu domaću turističku posetu u prvom kvartalu 2024. godine, a time i u martu 2024.
Ove godine, kontigent od 30.000 vaučera, pušten je 17. aprila. Interesovanje je bilo takođe ogromno i za samo sat vremena podeljeno je svih 30.000 vaučera.
U prilog tezi da su vaučeri glavni “krivac” za manji broj noćenja je situacija sa Sokobanjom. Naime, za smeštaj u Sokobanji, vlada najveće interesovanje, od samog početka akcije sa vaučerima. Tako otprilike trećina podeljnih vaučera se iskoristi za smeštaj u ovoj banji. Podaci RZS-a pokazuju da je upravo Sokobanja prošla najgore u prvom kvartalu zabeleživši pad turista od čak 22,9% nego u prvom kvartalu prošle godine.
Raste popularnost banja među strancima
Srbiji ne pada popularnost kada je reč o poseti stranaca. Naime Srbiju je u prva tri meseca posetilo 406.933 stranaca, za 3,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Takođe ostvaren je i rast noćenja od 6,6 procenata u odnosu na prvi kvartal 2024.
Zanimljivo je da se povećao udeo stranih turista u banjama Srbije. Tako su prošle godine od ukupnog broja noćenja stranci ostvarili 19,8 procenata odnosno nešto više od 80 hiljada noćenja, dok je ove godine taj udeo u prvom kvartalu čak 27%, odnosno nešto više od 99 hiljada noćenja, prema podacima RZS-a.
Da li su planine osetile krizu?
Kada je reč o planinama, situacija je dosta slična sa banjama, sa jednim izuzetkom. Naime Zlatibor je jedina turistička destinacija koja je uspela da zabeleži rast u ovom periodu. Naime prošle godine je u prva četiri meseca u apartmanima Zlatibora noćilo 316,3 hiljade turista, dok ove godine ta cifra iznosi 317 hiljada.
Sa druge strane na Kopaoniku je ostvareno oko 283 hiljada noćenja turista, (od kojih je većina bila iz Republike Srbije oko 178 hiljada), dok je prošle godine taj broj bio nešto veći i iznosio je oko 295,5 hiljada noćenja. S tim da treba istaći da je Kopaonik izrazito zimska planina, pa je pravi pokazatelj za ovu planinu ski sezona, i period novogodišnjih praznika.
Inače, i ove godine su Zlatibor i Kopaonik ugostili čak oko 71% ukupnog broja turista koji su noćili u planinskim centrima.
Zaključak
Uprkos slabijem prvom kvartalu, banjski turizam u Srbiji beleži oporavak tokom letnjih meseci. Ograničen broj vaučera ove godine, uz društvene okolnosti, doprineo je kratkotrajnom padu broja domaćih turista, ali interesovanje se brzo vratilo na visoke nivoe. Puna popunjenost kapaciteta i porast stranih noćenja pokazuju da su banje ne samo popularna, već i sve značajnija destinacija za turizam u Srbiji.
Uz stabilan rast posete i na planinama, pre svega na Zlatiboru, jasno je da domaći turizam zadržava zamah i nastavlja da se razvija, čak i u okolnostima koje su dosta izazovne za ovu granu privrede.