Čoveku niko ne može zabraniti da sanja. Niti mu iko može ukrasti snove.
Ne može, najčešće, da bira – radno vreme, adresu stanovanja, okruženje, vazduh koji udiše… Za mesto rođenja i roditelje, rođake, nikoga ne pitaju. Šta ti se zalomi, to ti je.
Ali, san… snove, ono što želiš, o čemu maštaš… ono sa čim ležeš pa te uteši na kraju sumornog dana i da ti veru da će biti bolje koliko sutra… to ti bar niko ne može uzeti. Sve je samo na tebi… bar u snu. I želje koje ćeš poželeti, i one koje ćeš odbaciti, zaboraviti, odložiti, i one na čijem ćeš ostvarenju svim silama raditi.
Pa onda dođu nove godine, na čije adrese preseliš sve one najlepše želje koje si možda iz godine u godinu negovao, čuvao, glancao… kako bi ih ostvario baš u toj, nekoj, posebnoj za tebe i za sve tvoje ili za tu tvoju, jednu jedinu želju. Read More