3 najbolje tehnike učenja

tehnike ucenja

Kada je reč o kognitivnim tehnikama učenja, postoje razne vrste tehnike učenja za studente i učenike, koje mogu koristiti i odrasli u različitim prilikama. Takve tehnike ubrzavaju učenje i poboljšavaju njihov kvalitet. Uostalom tehnike učenja za studente mogu primenjivati i osnovci za jednostavne matematičke probleme. Pa da krenemo:

1. Menjanje okruženja

Uvek su nas učili da je dovoljno sesti i „zagrejati stolicu“ bar 2 sata dnevno kako bi upamtili celo gradivo. Međutim, istraživanjima se došlo do saznanja, da ceo proces učenja ne počiva na pukom čitanju i „bubanju“. Još jedan potreban faktor boljeg pamćenja onoga što učimo jeste menjanje okruženja.

Kada učimo, za koncentraciju obično kažemo da su nam potrebni mir i tišina, međutim ne znamo da nam jedna soba, jedan sto i stolica uopšte nisu dovoljni. Učenje je sveobuhvatni proces koji ukoliko ga vršimo na samo jednom mestu može dovesti da na drugom mestu ubrzo zaboravimo ono što smo naučili. Znate onu „Kod kuće sam sve znao“. Upravo ta rečenica proizilazi iz prethodnog zaključka, da se „naučene“ stvari ubrzo zaboravljaju. Odgovor na pitanje zašto se to dešava, leži u tome da naš mozak prilikom učenja pravi veze i asocijacije izmežu gradiva koje naš mozak prima kao informacije i okruženja u kome se trenutno nalazimo.

Na primer, setite se nekog detalja koji ste naučili a koji odmah vežete za neki detalj u vašoj sobi. To može biti datum nekog istorijskog događaja ili matematička formula, koju pamtite po tufnama na vašoj zavesi, ili po udaranju lopte ispred zgrade. Ukoliko te iste informacije pokušamo da obradimo u susednoj prostoriji, ono može dobiti nove asocijacije kao što bi to bio miris ručka koji se trenutno „krčka“. Na taj način informacije se ponavljaju u različitim okolnostima, sa različitima asocijacijama, te bivaju brže zapamćene i duže ostaju u sećanju. Takođe možete jednostavno upisati i kurs brzog učenja koji će vam pomoći da prebrodite barijere tokom učenja.

2. Preplitanje oblasti

Većina studenata tokom školovanja pravi svoj plan učenja, kako bi što pre stigli da sve ispite daju u roku. Na taj način, smatraju da prvo treba naučiti jedan deo gradiva pa tek onda preći na sledeći. Međutim, praksa donosi nove tehnike učenja za studente koji će omogućiti još bolju koncentraciju i pažnju prilikom usvajanja planiranog gradiva. Novina koju ova tehnika donosi jeste preplitanje gradiva. To znači da ukoliko se odlučimo da učimo engleski jezik, ne idemo deo po deo, već preplićemo oblasti i tako vežbamo svoj mozak da se bolje fokusira na ono što činimo.

Tako na primer, ukoliko smo se odlučili da spremamo ovaj ispit, potrebno je učiti ga preplitanjem tako što ćemo “skakati” iz oblasti u oblast. To znači da skačemo sa gramatike na konverzaciju, sa konverzacije na nepravilne glagole i tako dalje. Naravno ova tehnika učenja za studente isto važi za sve uzraste, posebno za školarce. Zato ako vaše dete nije kompletno naučilo prethodnu lekciju, pustite ga da pređe na sledeću, a zatim se vratite na staru. Ova tehnika sigurno donosi brže i bolje rezultate iz više razloga.

Jedan od njih jeste da ovaj način učenja doprinosi boljem smeštanju gradiva u pamćenju ostavljajući brojne veze između primljenih informacija.

Ono što je takođe važno kod ove tehnike jeste da su oblasti koje se uče međusobno povezane, odnosno da budu vezane za jedan predmet, a ne da skakanje bude sa matematike na srpski, i obrnuto.

3. Prisećanje kao tehnika učenja

Tokom jednog ekprementa studenti su podeljeni u četiri grupe kako bi se ova tehnika učenja za studente detaljnije istražila. Prva grupa studenata je dobila gradivo koje je učila četiri puta i jednom proveravala zapamćenost gradiva. Druga grupa studneta je dobila gradivo koje je učila tri puta i dva puta proveravala, i tako dalje do četvrte grupe koja je dobila gradivo koje se jednom uči a tri puta ispituje. Na kraju istraživanja, najviši procenat uspešnosti u zapamaćenom gradivu imala je četvrta grupa koja je najviše vremena provela u ispitivanju odnosno prisećanju.

Na osnovu tog istraživanja, došlo se do zaključka da je potraga za odgovorima iz učene oblasti najbolja tehnika učenja kod studenata, učenika, dece i odraslih, jer se na taj način informacije “vade” na površinu, te im se kasnije lakše pristupa i one ostaju bolje zapamćene. Poenta price je da što se je veće mučenje da se prisetimo neke informacije, ona će nam za kasnije bolje ostati u sećanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2018
Tech Nerd theme designed by FixedWidget