Higijena u firmama odavno nije samo pitanje urednosti i dobrog prvog utiska. U poslovnim prostorima zaposleni svakodnevno provode veliki broj sati, koriste iste prostorije, dodiruju zajedničke površine i borave u zatvorenom prostoru sa većim brojem ljudi. Zbog toga način na koji se održava higijena može imati značajan uticaj na kvalitet radnog okruženja, ali i na zdravlje zaposlenih.
Prašina, mikroorganizmi, alergeni i različite nečistoće mogu se zadržavati na podovima, radnim stolovima, kvakama, tastaturama, nameštaju i drugim površinama. Kada se takve površine ne održavaju dovoljno često i temeljno, povećava se mogućnost širenja infekcija i pojave različitih tegoba.
Naravno, nije moguće svako bolovanje povezati direktno sa stanjem higijene u firmi. Ipak, jasno je da čist, dobro održavan i provetren poslovni prostor predstavlja važan deo prevencije i stvaranja zdravijih uslova za rad.
Temeljno održavanje podova mora biti standard
Podovi su među najopterećenijim površinama u gotovo svakom poslovnom objektu. Na obući zaposlenih, klijenata i posetilaca svakodnevno se unose prašina, blato, polen, mikroorganizmi i druge nečistoće sa ulice.
Upravo zato se održavanje podova ne bi smelo svoditi samo na povremeno usisavanje ili klasično brisanje. U većim kancelarijama, poslovnim objektima, prodajnim prostorima, ustanovama i svim prostorima sa velikom frekvencijom ljudi, profesionalno mašinsko čišćenje podova trebalo bi da bude obavezan deo održavanja higijene.
Mašinsko čišćenje omogućava detaljnije uklanjanje tvrdokornih nečistoća, naslaga i sitnih čestica koje se vremenom zadržavaju na površinama. Na taj način ne postiže se samo bolji vizuelni efekat već se održava znatno viši nivo čistoće.
Redovno održavanje podova istovremeno može smanjiti količinu prašine koja se tokom hodanja podiže u vazduh i ponovo taloži na kancelarijskom nameštaju, opremi i drugim površinama.
Površine koje zaposleni najčešće dodiruju
Jedna od čestih grešaka prilikom održavanja poslovnog prostora jeste fokusiranje samo na ono što je vidljivo prljavo.
Radni stolovi, tastature, računarski miševi, telefoni, kvake, prekidači, ručke na fiokama i dugmad na aparatima mogu izgledati potpuno čisto, a ipak zahtevati redovno održavanje.
Ove površine tokom dana dodiruje veliki broj ljudi. U kancelarijama u kojima zaposleni dele opremu ili radne prostorije potreba za njihovim redovnim čišćenjem postaje još izraženija.
Posebno tokom sezone prehlada i respiratornih infekcija trebalo bi povećati učestalost održavanja površina koje se najčešće dodiruju. Takav pristup ne može potpuno sprečiti pojavu bolesti, ali svakako doprinosi boljoj higijeni radnog prostora.
Zajedničke prostorije zahtevaju češće čišćenje
Kuhinje, toaleti, sale za sastanke, hodnici i prostorije za odmor pripadaju delovima firme kroz koje tokom dana prolazi najveći broj ljudi.
U kuhinjama se mogu zadržavati ostaci hrane, masnoće i vlaga, dok toaleti zahtevaju stalno održavanje sanitarnih površina. Posebnu pažnju treba obratiti na slavine, kvake, radne površine, ručke frižidera, aparate za kafu i druge predmete koji se često koriste.
U ozbiljno organizovanom poslovnom prostoru raspored čišćenja trebalo bi prilagoditi broju zaposlenih i intenzitetu korišćenja prostorija.
Nije isto održavati malu kancelariju sa pet zaposlenih i poslovni prostor kroz koji svakodnevno prolazi nekoliko desetina ili stotina ljudi.
Prašina, alergeni i kvalitet vazduha
Zdravlje zaposlenih ne zavisi samo od čistoće površina. Veliku ulogu ima i kvalitet vazduha u radnim prostorijama.
Prašina se može zadržavati na policama, radijatorima, tepisima, zavesama, tapaciranom nameštaju i mestima koja nisu lako dostupna tokom svakodnevnog čišćenja.
Kada se takve površine dugo ne održavaju, sitne čestice mogu ponovo dospeti u vazduh usled hodanja, pomeranja nameštaja ili rada sistema klimatizacije.
Kod osetljivijih osoba to može dovesti do kijanja, suzenja očiju, kašlja, iritacije disajnih puteva ili pogoršanja alergijskih tegoba.
Zbog toga se kvalitetno održavanje poslovnog prostora ne završava brisanjem stolova. Potrebno je kombinovati redovno čišćenje, detaljno održavanje podova i nameštaja, provetravanje i pravilno održavanje klima-uređaja i ventilacionih sistema.
Može li loša higijena povećati odsustvo zaposlenih?
Bolovanja nastaju iz velikog broja razloga i bilo bi pogrešno tvrditi da je loša higijena jedini uzrok češćeg odsustvovanja zaposlenih.
Ipak, u zatvorenim poslovnim prostorima u kojima svakodnevno boravi veliki broj ljudi infekcije se mogu lakše širiti, naročito ukoliko se prostor slabo provetrava i ne održava dovoljno često.
Kada jedan zaposleni dođe na posao sa simptomima respiratorne infekcije, veliki broj zajedničkih površina može postati dodatni način prenosa mikroorganizama.
Ako se tome dodaju nečiste zajedničke prostorije, prašina i nedovoljno održavanje, radno okruženje može postati manje prijatno i nepovoljnije za zaposlene.
Zbog toga ulaganje u higijenu treba posmatrati kao deo preventivne brige o ljudima, a ne samo kao trošak održavanja kancelarije.
Higijena utiče i na produktivnost zaposlenih
Čist poslovni prostor ima i psihološki efekat.
Rad u urednoj, svežoj i organizovanoj prostoriji može doprineti boljoj koncentraciji i prijatnijem osećaju tokom radnog dana. Nasuprot tome, prašina, neprijatni mirisi, prljavi podovi ili neuredne zajedničke prostorije mogu stvarati osećaj nemara.
Zaposleni veoma brzo primećuju koliko kompanija vodi računa o prostoru u kojem rade.
Kada poslodavac održava visok nivo higijene, šalje i jasnu poruku da mu je kvalitet radnih uslova važan. Dugoročno, takav odnos može doprineti većem zadovoljstvu zaposlenih i boljoj organizaciji svakodnevnog rada.
Ne treba zaboraviti skladišne i pomoćne prostorije
Kada se govori o higijeni firme, pažnja se najčešće usmerava na kancelarije, hodnike i toalete. Međutim, pomoćne prostorije, arhive, radionice i svaki magacin takođe zahtevaju redovno i plansko održavanje.
U skladišnim prostorima prašina se često nakuplja na policama, kutijama, robi i podovima, naročito ukoliko postoji veliki promet robe ili često otvaranje ulaznih vrata.
Zapušten magacin može postati izvor prašine koja se prenosi u druge delove objekta preko obuće, opreme ili transportnih kolica. Kod skladištenja pojedinih vrsta robe dodatni problem mogu predstavljati vlaga, neprijatni mirisi ili pojava štetočina.
Zbog toga bi plan higijene firme trebalo da obuhvati čitav objekat, a ne samo prostorije koje vide klijenti i posetioci.
Higijena firme je ulaganje u zdravije radno okruženje
Ne postoji jednostavna formula prema kojoj se može izračunati koliko će redovno čišćenje smanjiti broj bolovanja. Zdravlje zaposlenih zavisi od brojnih faktora, od sezonskih infekcija do ličnih navika i opšteg zdravstvenog stanja.
Ipak, dobro održavan poslovni prostor predstavlja jedan od faktora na koje poslodavac može direktno da utiče.
Temeljno čišćenje podova, redovno održavanje zajedničkih prostorija, uklanjanje prašine, higijena površina koje se često dodiruju i pravilno provetravanje trebalo bi da budu sastavni deo svakodnevnog poslovanja.
U tom smislu, higijena nije samo pitanje izgleda firme. Ona je deo ukupnog kvaliteta radnog okruženja, brige o zaposlenima i profesionalnog odnosa prema prostoru u kojem ljudi provode značajan deo svog dana.
Izvor slike
AI