Gotovo da ne postoji granica između zaštite imovine kompanija i ljudi koji u njima rade. Zato se sa pravom postavlja pitanje gde počinje narušavanje privatnosti radnika? Takođe, i situacija sa video nadzorom je zamršena zato što sama potreba video nadzora nije definisana zakonom. Čak i da jeste, kako što je to slučaj u zemljama Evropske unije, ne postoji opravdanje za nadzor svih prostorija ili svih zaposlenih u jednoj firmi.
Da li je video nadzor zakonit?
Šta je video nadzor? Video nadzor predstavlja sistem uređaja za snimanje slike i praćenje. Video nadzorom se vrši obrada podataka o ličnosti, ali i u velikoj meri narušava privatnost fizičkih lica koja su garantovana Ustavom. Pri tome su i narušena i druga prava kao što su zaštita podataka o ličnosti i pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu. Da bi takav nadzor bio uopšte bio moguć mora postojati prvoshodno pravni zahtev za obradu, ali i opravdana svrha obrade. To praktično znači, da nije isto vršiti nadzor hodnika i kancelarija kompanije. Za takvu vrstu nadzora potrebno je da postoji i dodatni razlog. Ako je u pitanju imovina velike vrednosti, npr. serverska soba sa najnovijom tehnologijom, onda možete instalirati neki od ovih vidova nadzora pod pretpostavkom da time želite da sprečite eventualni nestanak ili štetu.
Iz Sektora za nadzor kažu da je Zakonom o privatnom obezbeđenju definisano da se planiranje sistema tehničke zaštite vrši na osnovu procene rizika u zaštiti poslovanja, lica i imovine. Ukoliko su propisani ti uslovi, onda za nadzor zaposlenih nije potreban pristanak svih ostalih koji rade u preduzeću. Pri tome je neophodno obavestiti zaposlene posebnim obaveštenjem da se vrši takva obrada podataka. Na taj način će i lica koja rade u kompaniji imati uvid da se vrši snimanje.
Takođe, opravdanje za uvođenje nadzora može se smatrati i zaštita proizvodnje, zdravlja lica, kao i efikasnije vođenje organizacija. Međutim, ukoliko pri tome vršimo i nadzor nad ponašanjem zaposlenih, onda za takvu obradu podataka moramo uvrstiti i posebne mere zaštite.
Nadziranje redovnih aktivnosti zaposlenih u toku njihovog radnog vremena nije dozvoljeno jer se time narušava njihova privatnost. Nadziranje se može uraditi na drugi način, pod izgovorom da se tako meri učinak zaposlenih.
Da li je za nadzor potreban pristanak zaposlenih u kompaniji?
Imajući u vidu situaciju oko video nadzora sa pravom dolazimo do pitanja da li poslodavac u toku razgovora za posao, uopšte, treba da naglasi da je objekat pod nadzorom, kao i da li je potrebno za nadzor da dobije pristanak zaposlenog.
Zakon kaže da ne postoji nikakva zakonska odredba koja izričito nalaže da poslodavac obavesti kandidata za posao da postoji video nadzor.
Kolika je zastupljenost video nadzora?
Ubrzani napredak tehnike i tehnologije, automatizacija i sve veća dostupnost doveli su do toga da smnogi poslodavaci ugrađuju video nadzor. Pri tome se dešava da se neretko i zanesu. Pri tome se čini da su digitalne IP kamere najčešće korišćene. Međutim , niakada, ali nikada poslodavac ne treba d a zaboravi da u poslovnom okruženju treba da postoji privatnost u određenim granicama. Ovde se ne misli samo na video nadzor, već i, recimo, pregled zdravstvenog kartona. Pregled je dozvoljen samo ukoliko je on usklađen u skladu sa Zakonom ili ako se ima pristanak lica za pregled. U suprotnom lice koje se nadzire može da se obrati Povereniku za zaštitu građana.
Još je svež slučaj kada je Poverenik naložio da se ukloni set za snimanje razgovora i slike u Muzeju Ponišavlja u Pirotu. Skupa tehnologija i prisluskivaci nisu bili instalirani kako bi vredni eksponati bili „na oku“ zaposlenima, već su poverljivi lični podaci i razgovori snimani i direktno se čuvali na računaru direktora Muzeja.