Vesti, to jest informacije o najnovijim događajima danas su nam nadohvat ruke, ali to nije uvek bilo tako.
Udarne podatke saznajemo u roku od nekoliko trenutaka nakon što ih internet portali objave. Od samog događaja do objavljivanja na internetu prođe svega nekoliko minuta.
Iako je to danas nezamislivo, vesti su nekada do znatiželjnih čitalaca putovale nedeljama i mesecima.
Sa razvojem tehnologije menjali su se i zahtevi publike, a sa njima se menjaju standardi novinarstva i način rada.
Istorijat vesti
Prve vesti verovatno su nastale onda kada su ljudi naučili da komuniciraju.
Pećinskim ljudima bio je poznato samo ono što ih okružuje, te su im informacije o potencijalnim opasnostima i mestu dobrom za lov bile dovoljne. Svet van njihovog mesta za život ih nije zanimao.
Tokom antičke istorije i srednjeg veka vesti su uglavnom predstavljale proklamacije koje je izdavala država ili crkva.
U centru starog Rima nalazili su se glasnici koji su narodu saopštavali informacije, poput odluka Senata i drugih državnih tela.
Oni su takođe bili zaduženi da građane obaveštavaju o mogućim opasnostima, poput ratova, zaraznih bolesti ili gladi.
Kako novine prenose vesti
U 13. veku su Engleskoj, Nemačkoj i Italiji izašle prve pisane novine, a pokrivale su teme poput ratova, otkrića novih zemalja, a čitaocima su pružale i različite informacije vezane za trgovinu.
Novine u današnjem obliku su nastale pre oko tri stotine godina, a započele su kao žurnali, to jest zapisi o aktuelnim događajima. Stoga se profesija koja se bavio izradom novina naziva žurnalizam.
Novinarstvo 19. veka u Sjedinjenim Američkim državama obeležile su senzacionalne priče, čiji je cilj bio da pobudi reakciju naroda, pored jednostavnog izveštavanja kakvo je bilo ranije.
Rad u novinskoj redakciji se sa vremenom menjao. Novinari su svakog dana izveštavali sa terena i bili su mogućnosti da uđu u srž teme i sagledaju je iz više uglova. Ipak, ograničenja su postojala. Zbog unapred određenog broja strana u štampi, urednici su vesti morali da skraćuju.
Nakon opremanja, uklapanja tekstova i fotografija novina bi odlazila na štampu, a zatim razvoženje do prodajnih mesta.
Novine su bile najjači medij do druge polovine 20. veka, kada je televizija „zavaladala svetom“.
U doba interneta vesti do nas stižu za nekoliko sekundi
Početkom devedesetih godina prošlog veka, vesti se polako sele na internet. Veliki mediji tada pokreću portale, a papir i olovku novinari zamenjuju mobilnim telefonom i kompjuterom.
Razvoj tehnologije i interneta dramatično je uticao na način izveštavanja i mogućnost brzine putovanja informacija. Danas, vesti sa drugog kraja sveta do nas stižu brzinom koja je nekada bila nezamisliva.
U 21. veku internet je dostupan u gotovo svim krajevima sveta, ali dug je put bio do vesti kakvim ih danas poznajemo.
Ipak, cilj novinara je ostao isti – doći do informacije i biti prvi koji će je objaviti.
Često se kaže da ljudi danas žive brže nego ikad, a tako je i sa vestima. Novinari pokrivaju više tema nego što su to radile njihove kolege. Nekada su postojala ograničenja, prvenstveno zbog formata papira i veličine novine, dok je prostor za izveštavanje na internetu beskonačan.
Vesti su danas kratke, više se ne ulazi duboko u suštinu kao što je to nekada bio slučaj.
Neupitno je da je internet davno zavladao svetom i da su portali „oteli slavu“ štampi. Ipak, daleko od toga da je vreme novina prošlo, jer mnogi dan ne započinju bez njih.
Sigurno je da pre samo nekoliko decenija nije bili moguće naslutiti da će mediji biti onakvi kakvi su danas. Iz tog razloga je nezahvalno predviđati budućnost.
Kako će vesti sutrašnjice izgledati i šta napredak tehnologije nosi sa sobom – ostaje da se vidi.