Šta je ugovor o poklonu nepokretnosti?

Kod ugovora o poklonu nepokretnosti razlikujemo dve ugovorne strane – poklonodavca i poklonoprimca. Sklapanjem ugovora o poklonu nepokretnosti poklonodavac se obavezuje da poklonoprimcu u svojinu prenese nepokretnost (nekretninu), bez novčane niti bilo kakve druge materijalne naknade.

Ugovor o poklonu nepokretnosti ima svoje specifičnosti, koje treba da poznajete ako se obavezujete na ovaj tip ugovora – bilo da ste poklonodavac ili poklonoprimac. Koje pravne osobine ima ugovor o poklonu nepokretnosti, da li postoji obaveza plaćanja poreza na poklon i mnoge druge interesantne informacije pronaći ćete u nastavku članka.

Pravne osobine ugovora o poklonu nepokretnosti

Dok je većina ugovora regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, kod ugovora o poklonu nepokretnosti izostaje pravna regulacija, jer se smatra netipičnim ugovorom (tipični ugovori regulišu promet robe i usluga). Tačnije, izostaje pravna regulacija savremenih zakona – primenjuju se odredbe iz Srpskog građanskog zakonika koji datira iz 1844. godine. Neki aspekti ugovora o poklonu nepokretnosti regulisani su opštim odredbama Zakona o obligacionim odnosima (protivnost prinudnim propisima).

Ugovor o poklonu nepokretnosti se sačinjava za života poklonodavca, njegovom slobodnom voljom i jednostrano je obavezujući. Dok kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti obe ugovorne strane imaju obavezu (plaćanja i predaje nekretnine), kod ugovora o poklonu obavezuje se samo poklonodavac da će u svojinu predati nepokretnost poklonoprimcu.

Nepokretnost u svojinu poklonoprimcu može biti preneta trenutnim izvršenjem obaveze ili odloženim izvršenjem obaveze. Ono što razlikuje ugovor o poklonu nepokretnosti od ugovora o poklonu pokretnosti jeste njegova forma – mora biti sačinjen u pismenoj formi i overen od strane notara, da bi bio punovažan. Ugovori o poklonu koji su u usmenoj formi su nevažeći – nemaju pravno dejstvo.

Ako je poklonodavac u braku, supružnik takođe treba da potpiše ugovor o poklonu nepokretnosti i potpisom izrazi svoje saglasnosti nameri poklanjanja. Poklonodavac može poklon učiniti bez potpisa supružnika ako poklanja nepokretnost koju je stekao pre osnivanja bračne zajednice, nepokretnost koju je dobio nasleđem ili na poklon.

Elementi ugovora o poklonu nepokretnosti

U elemente ugovora o poklonu nepokretnosti spadaju namera da se poklon učini (animus donandi), saglasnost ugovornih strana i sam predmet poklona – nepokretnost.

Animus donandi

Animus donandi u bukvalnom prevodu označava nameru darežljivosti koja nedvosmisleno treba da proizilazi iz sadržine ugovora. Namera da se poklon učini označava dobročinstvo i želju da se pravo svojine nad nepokretnošću prenese na drugu osobu, bez ikakve materijalne naknade.

Saglasnost ugovornih strana

Kako bi ugovor o poklonu bio punovažan, obe ugovorne strane moraju biti saglasne – poklonodavac da će nepokretnost preneti u svojinu poklonoprimca, a poklonoprimac da prihvata nepokretnost na poklon. Ukoliko poklonoprimac ne želi da primi poklon, saglasnost i volja ne postoje i do realizacije ugovora o poklonu nepokretnosti ne može doći.

Dakle, ugovor o poklonu ne može biti nametnut nijednoj od dve ugovorne strane. Ugovor o poklonu je ništavan i u slučajevima kada jedno lice obeća drugom da će od trećeg dobiti na poklon nepokretnost. Dok god treće lice ne izrazi volju i saglasnost, ono nema obavezu prenošenja svojine na drugo lice.

Predmet ugovora o poklonu nepokretnosti

Predmet ugovora o poklonu nepokretnosti je, baš kako nas sam naziv ugovora intiuitivno navodi da zaključimo, nepokretnost. Nepokretnost ne mora nužno biti stan ili kuća. Može biti poslovni objekat, lokal, plac, poljoprivredno zemljište ili bilo koja druga nepokretnost.

Ko može biti poklonodavac?

Poklonodavac u slučaju ugovora o poklonu nepokretnosti može biti lice koje ima potpunu poslovnu sposobnost (punoletno lice). Ipak, postoje izuzeci.

Stariji maloletnici, lica koja su navršila 14 ili više godina života, mogu preduzimati pravne poslove, pa i sklapanje ugovora o poklonu nepokretnosti, uz saglasnost roditelja ili staratelja.

Mlađi maloleltnici – deca koja nisu navršila 14 godina – nisu poslovno sposobni, ali takođe mogu činiti poklone nepokretnosti, ali bez saglasnosti roditelja ili staratelja oni preuzimaju samo pravo ali ne i obavezu izvršenja ugovora.

Da li se na poklon nepokretnosti plaća porez?

Prilikom sklapanja ugovora o poklonu nepokretnosti postoji obaveza plaćanja poreza, osim u izuzetnim slučajevima. Visina poreske stope iznosi 2.5% od vrednosti nepokretnosti koja je primljena na poklon.

Porez ne plaćaju zakonski naslednici prvog poreskog reda – supružnici i deca. Oslobođeni plaćanja poreza će biti i zakonski naslednici drugog poreskog reda – roditelji i braća i sestre – ali samo u slučaju da su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa poklonodavcem neprekidno u trajanju od najmanje godinu dana pre nego što je poklon učinjen.

Ako ne ispunjavaju ovaj uslov, oni će imati obavezu plaćanja poreza u visini od 1.5% od vrednosti poklonjene nepokretnosti.

Kada je ugovor o poklonu nepokretnosti ništav?

Ugovor o poklonu može biti ništav ukoliko poklonodavac poklon vrši iz drugih pobuda, a ne iz namere darežljivosti. Takođe, ako poklonoprimac iskaže nezahvalnost prema poklonodavcu, poklonodavac može odustati od namere darežljivosti i u roku od tri godine od iskazane nezahvalnosti može pokrenuti sudski postupak kojim će tražiti da se utvrdi ništavost ugovora o poklonu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2023
Tech Nerd theme designed by FixedWidget