Koreni Španskog jezika potiču od Vulgus Latine – rimljanskog jezika, naseljavanjem pirinejskog poluostrva – Iberija, 218 godina pne. Zahvaljujući bogatoj kulturi i lakoći govora – sa jednostavnom gramatikom i azbukom od 27 slova, španski je u današnje vreme drugi jezik po broju sagovornika.
Na svetskom nivou, oko 470 miliona ljudi govori španski kao svoj maternji jezik, dok 90 miliona ljudi govori španski kao prvi izborni jezik.
Svrstava se u 6 zvaničnih jezika Evropske Unije sa trendom da u narednih par decenija preuzme vođstvo nad upotrebom engleskog jezika i time postane zvanični svetski jezik.
U Centralnoj Španiji koristi se termin Kastiljano dok se Španski koristi kao globalni pojam. Abeceda jezika je dopunjena slovima k (kilo) i w (whiskey), za međunarodne potrebe.
Kao ilustracija kulturnog nasleđa i delića duše španskog jezika, sledi citat iz čuvene narodne pesme:
CANTAR DE MIO CID – Hombre muy valiente:
Oni koji dođu k’ meni neka ih Bog pošteno nagradi;
I oni koji ostanu neka ih zadovoljne.
Tada je zborio prvi brat, Álvar Fáñez, del Cid:
Idemo sa vama, Cid, po pustošima i selima;
nećemo to propustiti dok nam je zdravlja,
provešćemo sa vama naše mule i konje
i sav naš novac i tkane haljine,
večno želeći da služimo kao lojalni vazali.
Odobrenje je dato svima, rečima don Álvaro.
Mnogo je zahvalnosti el Cid-a za ovo što su govorili.
El Cid lišće de Vivar, ka Burgosu idemo,
tamo su ostavljenje vaše puste palate.
Oči de Mio Cid, mnogo su plakale;
pogleda preda sebe i stade.
Video sam otvorena vrata bez katanca,
prazne vešalice – ni kože ni osvetljenja,
bez lovačkih jastrebova.
Govorio je, kao što je uvek govorio,
tako pravedno tako odmereno:
Blagosloveni da ste, Bože moj, Oče koji si na nebesima!
Napisala: Sanja Vasin