Kukuruz je jedna od najzastupljenijih žitarica na njivama širom Srbije. Raznolikost upotrebe kukuruza u ljudskoj i stočnoj ishrani čini ga izuzetno traženom biljnom kulturom. Kukuruz karakteriše visoka otpornost i sklonost da uspeva i na manje plodnim zemljištima, te stoga ne čudi njegova široka rasprostranjenost. Najveći deo useva je pod GMO semenom, dok je organski kukuruz zastupljen u malom procentu. Ipak, za organskim kukuruzom vlada velika potražnja, kako izvozna, tako i lokalna.
Kako se uzgaja organski kukuruz?
Kukuruz dolazi u velikom broju sorti, a gotovo sve su pogodne za ekološku organsku proizvodnju. Koju sortu ćete odabrati zavisi od namene, klimatskog područja i karakteristika zemljišta. Određene vrste će zahtevati pojačanu pažnju dok je biljka mlada, u odnosu na konvencionalno uzgojene sorte kukuruza.
Prilikom uzgoja organskog kukuruza bitno je da ispoštujete plodored. Pogodno tlo za sadnju kreiraće prethodni usevi mahunarki, krompira, suncokreta ili deteline. Takođe, kukuruz je odlična predkultura za strna žita, suncokret i soju.
Đubrenje je dozvoljeno u organskoj proizvodnji, iako regulisano strogim propisima kontrolne organizacije koja nadgleda proces u svim etapama. Za proizvodnju organskog kukuruza mogu se koristiti stajnjak i organski azot. Stajnjak ne treba da bude prezreo, a nanosi se u jesen, u količini od 30-40t po hektru obradive površine. Dve do tri nedelje nakon nicanja organski kukuruz se đubri osokom, a ako je moguće i mesec dana nakon prvog đubrenja treba ponoviti postupak.
Zemljište se priprema u jesen. Obzirom da je kukuruz visoko otporan i razvija snažan koren, ore se na dubini od 25 do 30cm, a zemljište nije neophodno naročito usitnjavati. U proleće, pre same setve, vrši se drljanje i usitnjavanje tla, kao završna priprema.
Seme organskog kukuruza seje se u proleće kada je temperatura tla oko 10 stepeni. Seme se polaže na dubinu od 5 do 7cm, razmak između redova je 70cm, a između biljaka oko 30cm. Nakon setve vrši se i podsejavanje koje za cilj ima zaštitu biljke i sprečavanje erozije tla. Za podsejavanje se koriste žuti zvezdan i bela ili crvena detelina.
Zaštita organskog kukuruza od štetočina takođe je propisana regulativama zakona o organskoj proizvodnji. Najveća opasnost kukuruzu je žičnjak, koji se hrani korenjem mlade biljke. Ako je tlo zaraženo žičnjakom, preporučuje se pauza od 2 godine, kako bi se tlo očistilo. Zemljište se ore nekoliko puta i na taj način se smanjuje štetna populacija ovog insekta, a neretko se prilikom setve dodaje i suncokret uz seme kukuruza, jer privlači insekte više nego sam kukuruz.
Skladištenje i pakovanje organskog kukuruza
Vreme žetve organskog kukuruza zavisiće od klimatskih uslova. Žetva organskog kukuruza vrši se istom mehanizacijom kao i žetva konvencionalnog zrna, te je stoga neophodno očistiti sve mašine, kako ne bi došlo do kontaminacije.
Zrno po pravilu u vreme žetve sadrži više vlage nego što je dozvoljeno, te se suši u sušarama i skladišti u čardacima, gde se naknadno prozračuje i dosušuje.
Kapaciteti za skladištenje takođe moraju da budu očišćeni – naročito binovi, ventilacione cevi i kanali u kojima se mogu zadržati insekti ili razne druge nečistoće. Nakon što se kukuruz ubaci u skladište, zatvaraju se svi ulazi, kako bi se sprečila kontaminacija. Organski kukuruz se u skladištu prozračuje i strogo se vodi računa o temperaturi, kako ne bi došlo do buđanja zrna. Preporučena temperatura čuvanja je 10 do 15 stepeni, a optimalna vlaga zrna za duže čuvanje je do 14%.
Organski kukuruz se pakuje uz pomoć pakerica, mašina za pakovanje u vreće. Pakerica koja je prethodno bila korišćena za pakovanje konvencionalno dobijenog kukuruza mora takođe biti očišćena, kako organsko zrno ne bi bilo kontaminirano. Pakerica za pakovanje organskog kukuruza, zavisno od očekivanog obrta proizvodnje,.može raditi na manuelni ili automatski pogon. Njena mala težina, kao i dimenzije, čine je jednostavnom za korišćenje. Velikom brzinom pravi čvrste šavove, koristeći industrijski konac, koji obezbeđuje da vreće napunjene organskim kukuruzom sigurno i bez gubitaka stignu na odredište.
Očekivani prinos organskog kukuruza je 5.000 do 6.000 kilograma po hektaru. Gotov, upakovan i sertifikovan proizvod biće spreman za plasman na domaćem tržištu ili za izvoz.
Kontrola organske proizvodnje kukuruza
Za proizvodnju organskog kukuruza nije vam dovoljno samo čisto seme i dekontaminirano zemljište. Morate se dobro informisati o pravilnicima i zakonima koji regulišu organsku proizvodnju, a to su:
- Zakon o organskoj proizvodnji.
- Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.
- Pravilnik o dokumentaciji koja se dostavlja ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji radi izdavanja potvrde, kao i o uslovima i načinu prodaje organskih proizvoda.
Pravilnici i zakon su detaljno odredili sve aspekte organskog uzgoja – od semena, pomoćnih sredstava za đubrenje i zaštitu biljke, sušenja, skladištenja, pakerica, transporta. Samo biljne kulture koje su uzgojene poštujući sva načela organske proizvodnje mogu nositi naziv sertifikovane organske namirnice.
Da li adekvatno poštujete propise proveravaće kontrolna organizacija koja je nadležna za geografsko područje na kojem se fizički nalazite. Vi, kao poljoprivredno gazdinstvo koje stupa u organsku proizvodnju, potpisujete ugovor sa kontrolnom organizacijom, nakon čega se utvrđuje da li je zemljište pogodno za organsku setvu ili treba da prođe period konverzije. Tek tada postajete proizvođač organskog kukuruza.
Da li se proizvodnja organskog kukuruza isplati?
Srbija je jedan od vodećih izvoznika kukuruza na području Evrope, jer se ova biljna kultura gaji na preko milion hektara obradivog zemljišta. Obzirom da se razvijeni svet okreće organski dobijenim namirnicama, za organskim kukuruzom vlada ogromna potražnja. Proizvodnja organskog kukuruza u Srbiji je tek oko 4-5% od ukupne proizvodnje, što ostavlja prostor poljoprivrednim gazdinstvima za uzgoj ove kulture. Organski kukuruz takođe postiže višestruko bolju otkupnu cenu nego neorganski, stoga su trud i računica uzgoja i više nego jasni.