Poslednjih nekoliko godina u osnovnim školama u Srbiji su sprovedena istraživanja koja su pokazala da su deca u osnovnim školama sve deblja i fizički manje sposobna, a posebno da veliki broj dece ima i telesne deformitete poput krive kičme i ravnih tabana.
Istraživanje sprovedeno od strane Republičkog zavoda za sport Srbije je pokazalo značajno pogoršanje situacije u poslednjih nekoliko godina u odnosu na vršnjake osnovnih škola širom Evrope. Najčešće uočeni deformiteti kod školske dece su, pored ravnih tabana i kriva kičma, od čega su najviše uočene pojave krivljenja kičme u levu ili desnu stranu i pogrbljenost.
Lečenje ovih bolesti je dugotrajno, ali uspešno ako se uoči na vreme i obrati odgovarajućim stručnjacima iz te oblasti. Jednim od glavnih krivaca smatraju se – ruksaci.
Glavni krivci – teški ruksaci
Zoe ima 10 godina i ide u četvrti razred osnovne škole. Sa svojih 31kg, Zoe svaki dan u školu nosi ruksak težak oko 7kg. To znači da je školski ruksak koji Zoe nosi, težak oko 25% njene težine. To je kao da Zoin tata, koji ima 90kg, svaki dan na posao i sa posla nosi torbu tešku 20kg, malo peške, malo gradskim prevozom.
Posledica ovog primera je da većina dece u osnovnoj školi ima bol u donjem delu leđa, oseća iscrpljenost i umor, a zbog težine ruksaka većina njih ima i nepravilno držanje. Na kraju, loš uspeh u školi može biti posledica svega toga.
Rešenje na pragu – fizička aktivnost, sport i smanjenje težine ruksaka za decu
Koje je rešenje za ovaj opterećujući problem sve dece? Sport i fizička aktivnost su prvi korak koji roditelji moraju da učine za svoju decu, pravilna ishrana i redovni sistematski pregledi.
Takođe, postoje medicinski centri specijalizovani za ove dečije probleme, u kojima se za svako dete posebno određuju koje vežbe za koji deo tela.
Istraživanje renomiranog Univerziteta Saarlandes iz Nemačke je pokazalo da školska torba ili dečiji ruksak ne sme biti teži od 12% težine deteta. To bi značilo da Zoina torba ne sme biti teža od 3,5kg.
I druga istraživanja renomiranih istraživača iz Evrope, SAD i Novog Zelanda dokazala su istu tvrdnju, ruksaci ne smeju preći težinu od 12% deteta koje ih nosi.
Pilot projekat
Još 2012. godine u 179 Beogradskih osnovnih škola je pokrenut odličan projekat. Svaki đak je imao dva kompleta knjiga, jedan koji je držao u školi i drugi koji bi ostajao kući i iz kojeg bi učio. U tim školama su ugrađeni ormarići u kojima su deca pored jednog kompleta knjiga, ostavljala i pribor za likovno i opremu za fizičko. Ovaj pilot projekat je bio zamišljen tako da predstavlja veliko rasterećenje za decu i bio je planiran za celu Srbiju, na žalost od njega se potpuno odustalo i nije nastavljen ni u Beogradu.
Šta mogu roditelji učiniti da olakšaju deci nošenje ruksaka
Svakako da bi roditelji trebali da kontrolišu šta dete pakuje u ruksak. U dečijem ruksaku treba da se nalaze samo neophodne sveske i knjige za naredni dan.
Bilo bi poželjno da se u pomoć uključe učitelji i učiteljice, koji bi svoju podršku pružili kroz insistiranje da se umesto teških svesaka sa debelim koricama, prednost daju sveskama manjeg formata sa tankim koricama.
Roditelji bi trebali da pomognu decu oko slaganja stvari, tako da deciji ruksak bude uravnotežen. Sve teške stvari, poput knjige i svesaka većeg formata, trebalo bi staviti blizu leđa, dok lakše sveske i pernice treba da budu napred. Pregrade sa strane ruksak bi trebalo da budu namenjene za užinu i bocu za vodu.
I na kraju, trebalo bi zapamtiti da i pored toga što su ruksaci teški, ne treba to shvatiti kao nerešiv problem, već pokušati zajedno sa učiteljima i decom zajedno ga rešiti, jer to deca i zaslužuju.