O špijunskom zanatu – nekad i sad

Kako je sve počelo?

Od početka vremena, kada su drevna kraljevstva pokušavala da ustanove svoj položaj i ostave svoj trag u istoriji, uglavnom su mudre diplomatske misije ili ogromne bitke između dve vojske odlučivale ko će prevagnuti. Ali postoji nešto što je omogućavalo da jedna od te dve vojske dobije prednost. A tu prednost mogu dobiti jedino ako znaju kako će se kretati neprijateljska vojska. Kako mogu to saznati? Uz pomoć veoma iskusnih izviđača? Pa, da, ali nije često nije bilo dovoljno. Morali su da idu još dalje. Morali su da se uvuku u šator neprijateljskog generala i saznaju sve te informacije iz prve ruke. Da bi to postigli, unajmljivali su ljude koji poznaju i teren i mentalitet ljudi da bi mogli dobiti te podatke, a da ne budu uhvaćeni. I tako je nastala špijunaza.

Špijuni su ljudi koji na razne suptilne načine saznaju brdo informacija koje mogu pomoći jednoj strani. Korišćeno je tokom rata, ali i tokom mira.

Jedno od najpoznatijih špijunskih operacija svakako je bilo presretanje i dešifrovanje nacističkih poruka tokom Drugog svetskog rata. Tada je engleski naučnik, Alan Turing, uspeo da osmisli mašinu koja će dešifrovati do tad nezamislivo kompleksnu enkripciju, Enigmu. Nacisti su znali da je veoma lako da se presretnu radio talasi i zato su napravili ovaj neverovatni kod za koji samo oni imaju ključ. Veština britanskog naučnika omogućila je saveznicima da imaju prednost u nastavku rata i može se reći da je imalo velikog uticaja na pobedu. Ovo je lansiralo naučnika Alana Turinga u zvezde. Takođe ništa od toga ne bi bilo moguće da prvenstveno nisu imali ljude koji su postavljali prisluškivače na razna ključna mesta u nacistickim kampovima da bi te informacije sakupili. Osim toga, uglavnom su presretali radio talase i na taj način dolazili do poruka i naređenja.

Takođe je špijunaža bila veoma prisutna u doba Hladnog rata, pogotovo u podeljenom Berlinu. Zamislite mesto gde se ruski KGB agenti neprestano takmiče sa americkim CIA agentima u tome ko će više informacija o drugima prikupiti. Ovo je najveći primer korišćenja špijunaže tokom mira, jer Hladni rat nije bio rat u konvencionalnom smislu, vec neki tip meksičkog obračuna gde se pokazuje ko ima jače oružje.

Kako stvari stoje danas?

Kako prolazi vreme, sva ta tehnologija postaje sve više i više dostupna i nama običnim ljudima. Svakom od nas je po nekad palo na pamet kako bismo voleli da budemo špijuni kao Džejms Bond, Tom Kruz u Nemogucoj Misiji, Kingsmen, i još veliki broj junaka iz špijunskih filmova. Šta ako vam kažemo da je to moguće. Naravno, nije sve toliko glamurozno i verovatno nećete špijunirati neprijateljsku vladu, ali je špijunska oprema danas veoma rasprostranjena. Jednom Google pretragom možete doći do online prodavnica preko kojih možete nabaviti sve što je vaše špijunsko srce ikada zamislilo. Od prisluškivača, špijunskih kamera, veoma osetljivih linijskih mikrofona i tako dalje. Ako želite da prisluškujute mobilni telefon neke drage ili ne baš tako drage osobe zbog raznih sumnji, jednim klikom je to moguće. Sada se naravno postavlja pitanje da li je etički ispravno. Jedno je kada se brane državne tajne od neprijateljskih špijuna, ali je sasvim drugo kada kršite nečiju privatnost, čak i kada je za njihovo dobro. Kako god se vi  osećali prema ovome, na vama ostaje odluka da li ćete nastaviti sa ovim poduhvatom, ako mislite da mozete da spavate noću znajući da znate mnoge stvari koje ne bi trebalo da znate.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2019
Tech Nerd theme designed by FixedWidget