Uvek vodeće, uvek na listama želja, oduvek najtraženije škole jesu i biće gimnazije. Bilo državne ili privatne gimnazije u Beogradu, one su uglavnom na vrhu liste skoro svakog drugog budućeg srednjoškolca naše prestonice i šire. 

Prema prošlogodišnjem trendu srednje škole koje su najtraženije su gimnazije, i smerovi medicinskih, računarskih (IT), elektrotehničkih i ekonomskih srednjih škola. Iz godine u godinu rastu interesovanja za smerove kuvara, konobara, brodomašinskih tehničara privatne srednje škole i gimnazije Arhimed, čiji završetak školovanja pruža izimnu priliku obilaska i upoznavanja velikog broja stranih i prekookeanskih država kao i veliku zaradu, pogotovu na kruzerima.

No pored svih srednjih škola i smerova, gimnazije su uvek bile škole velikih i učenih ljudi. Tako je Prvu beogradsku gimnaziju završio naš poznati srpski geograf i predsednik Srpske kraljevske akademije Jovan Cvijić. Kosta Vujić, u istoj gimnaziji (koju je i sam završio), kao profesor, predavao je časove nemačkog jezika Jovanu Cvijiću i drugim učenicima koji su ostavili tragove u srpskoj istoriji. 

Spisak nadasve poznatih intelektualaca, matematičara, geografičara, istoričara, političara, poznatih glumaca, muzičara itd. koji su završili neku od 17 beogradskih gimnazija je itekako dugačak. Obzirom na kvalitet znanja koje pružaju, ne čudi nas što su prošlogodišnji osnovci žudeli da upišu baš neku od beogradskih gimnazija i što iste, bilo državne ili privatne gimnazije u Beogradu, decenijama unazad ne silaze sa trona.

 

Prošlogodišnji spisak vodećih gimnazija

U prestonici su prošle godine najveća interesovanja malih beogradskih maturanata bila za Treću, Prvu i Četrnaestu beogradsku gimnaziju. Broj onih koji su želi da upišu društveno-jezički smer bio je izjednačen sa brojem osnovaca koji su se odlučili za prirodno-matematički smer. Sva mesta za IT su bila odmah popunjena u prvom krugu. 

Na listi želja našle su se Deveta, Trinaesta i Deseta gimnazija koju su svršeni osnovci želeli da upišu pre svega zbog uvođenju dvojezičnog, srpsko-engleskog odeljenja. Bilingvalno odeljenje Desete beogradske gimnazije, u kojem se dve trećine časova odvija na engleskom jeziku, prošle godine je uspelo da upiše samo 30-oro dece. Ostali, koji nisu uspeli da se upišu u pomenuto odeljenje, upali su na opšti smer u Desetoj beogradskoj gimnaziji. 

Statistika kaže da su bilingvalna odeljenja Trinaeste gimnazije uvek atraktivna a razlog se krije u saradnji sa Gimnazijom u Poljskoj. Gimnazija pruža mogućnost razmenu naših učenika sa učenicima iz Vroclavske gimnazije. Učenici gimnazija imaju mogućnost da se upoznaju sa kulturom, školstvom, raznim znamenitostima oba grada, Beograda i Vroclave. Trinaesta gimnazija ima sekcije poput dramske, novinarske, sportske, hemijske, likovne, planinarske, itd. Pored toga ima i Kineski jezik.

Učenici u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji često sa svojim profesorima posećuju pozorišne predstave, razne kulturno-naučne manifestacije (Sajam knjiga,Festival nauke..) muzeje. Učestvovanja u raznim takmičenijima iz matematike, raznih jezika, istorije itd. i učešće u raznim sportskim turnirima, kao i organizovane ekskurzije su posebno bile primamljive našim prestoničkim osnovcima da se i prošle godine opredele za ovu gimnaziju.

Gimnazija koja je sve više interesantna mladim ljudima jeste i Vojna gimnazija. Red, rad i disciplina, opšta fundamentalna znanja su temelj opštevojnog, vojnostručnog i vojnotehničkog znanja. Posebni i interesantni smerovi i oblici nastave, dostigli su zavidni nivo po upisu beogradskih osnovaca prošle godine te se i ova gimnazija dobro rangirala na listi vodećih gimnazija.

Zašto se deca odlučuju za gimnazije?

Kao razlog popularnosti jeste upravo to što pružaju najviše mogućnosti za sticanje raznovrsnog i sistematičnog znanja, kao i dobru pripremu za upis bilo kog fakulteta.

Gimnaziju ne može svako da upiše. Svaki malac koji od starta ima dobre radne navike, pored toga ima posebnu zainteresovanost za učenjem, napredovanjem, željom za razvijanjem svojih intelektualnih ali i sportskih veština (obzirom na postojanost Sportske gimnazije), obogaćivanjem znanja, uglavnom se opredeli za neku od beogradskih gimnazija. Pre svega, učenik u osnovnoj školi mora da pokaže zadovoljavajuće rezultate, dovoljne za prolaz na neku od beogradskih gimnazija. 

 

Privatne beogradske gimnazije

Sve su popularnije i traženije. Zašto? Pa razlozi su mnogobroji. Često nude komoditet, ali prvenstveno savremenije i kvalitetnije školovanje od državnih. Recimo, prema pravnim propisima Republike Srbije iz oblasti obrazovanja, privatna gimnazija u Beogradu, gimnazija Arhimed, ima sve potrebne relevantne dozvole za obavljanje obrazovne delatnosti koju izdaju nadležne državne institucije. Zakon time daje jednaku šansu državnoj i privatnoj gimnaziji u Beogradu, za dalji upis učenika na državne fakultete. Diploma privatne gimnazije Arhimed u Beogradu je ravnopravna sa državnom diplomom. Pored opšteg smera ima i dozvolu rada u stručnim kadrovima.

Pored toga, privatne ustanove često imaju međunarodno licencirane nastavne programe. Shodno tome, imaju i sisteme osiguranja kvaliteta koji u najvećem broju slučajeva predviđaju intenzivne aktivnosti praćenja i eksternog nadzora. 

Nastava privatnih beogradskih gimnazija, podrazumevaju savremenu tehnologiju i rad u manjim grupama. Takođe, nastava je interaktivna pa učenici imaju mogućnost da razgovoraju sa nastavnikom tokom iste. Đaci takvim vidom nastave, i individualnim pristupom nastavnika, brže i znatno lakše usvajaju znanja.

Opušteniji pristup u privatnim gimnazijama u Beogradu, sitmulišu učenika za edukovanjem i usavršavanjem pa isti ne doživljavaju svoje školske obaveze kao nešto što se mora. Kabineti privatne gimnazije Arhimed u Beogradu, poseduju savremena nastavna sredstva koja olakšavaju učenje i čine ga zanimljvijim. 

 

Gimnazije su uvek pravi izbor

Bile državne ili privatne gimnazije u Beogradu, nisu jedini ali su uvek pravi izbor za dalje obrazovanje. Svrha obrazovanja u gimnaziji je razviti kod učenika intelektualnu širinu. Razviti potrebu za novim spoznajama i delovanjima. Negovati istraživačku radoznalost, kreativno i stvaralačko mišljenje. 

Kao opšteobrazovna škola, gimnazija predstavlja prelazni nivo ka profesionalnom osposobljavanju na višim školama i fakultetima. Ona po pravilu ne osposobljava učenika za neko posebno zanimanje već ga uglavnom usmerava na dalje školovanje. 

Pristup učeniku, entuzijazam, način rada, ideje i ne treba vam dugo da shvatite da je možda gimnazija u Beogradu škola koju biste poželeli svakom detetu. Kreativnost, kvalitetno obrazovanje, učenje jezika, razmena učenika čine ovu školu drugačijom od ostalih. Sa ovakvim pristupom od samog početka, uspeh gimnazije, a i dece koja pohađaju istu, je neizbežan.

Gimnazije, bilo državne ili pak privatne, predstavljaju odličan uslov za vrhunsko obrazovanje koje utiče na vidljiv učinak učenika.