Ljubivoje Ršumović – pisac za našu decu i decu u nama

Hladno vreme u kombinaciji sa skraćenim radnim vremenom većine objekata u kojima bi mogli da se razonode, jednako kao i dugo trajanje prvog talasa epidemije virusa korona tokom koga smo svi ’’ispucali’’ većinu video sadržaja kojima bi prekratili vreme i zabavili se, uticali su na to da se mnogi, čak i oni koji su odavno izgubili naviku da čitaju, okrenu ka polici sa knjigama i tom prilokom, između ostalog prisete nekih dela koja su ostavila veliki uticaj na njihovo detinjstvo. 

U velikom broju domova u Srbiji, na pomenutim policama, među brojnim različitim delima domaćih i stranih autora, našla se bar po jedna knjiga pisca koji je ostavio veliki trag u životima nekoliko uzastopnih generacija čitalaca.  Knjige  za decu koje smo čitali u detinjstvu, sada čitamo svojoj deci i uz prisećanje emocija koje su izazivale u nama posmatramo kako na njih reaguju naši mališani, uvodeći ih time u Ršumov svet, svet koji je on godinama stvarao za njih, kao i za sve one koji nisu zaboravili na dete u sebi. U svojim knjigama, kojih za sada već ima preko 90, sa naglaskom na to – za sada, jer njegov opus daleko od toga da je završen ili zaokružen, on je kombinovao tradicionalno i moderno, uvodio elemente kako popularne , tako i visoke kulture, izbegavajući žanrovska ograničenja i uz mnogo humora i satire, ironije i parodije, uz nešto slobodniji odnos prema dominantnom sistemu moralnih vrednosti, činio da pouka kroz neizbežnu rimu i igru rečima stigne do čitaoca. Ove godine Književna kolonija Sićevo dodelila mu je nagradu za celokupno književno delo i ostvareni doprinos kulturi i književnosti. Odluka žirija u čijem sastavu su bili Vladan Matijević, Branislav Janković i prof. dr Danijela Kostadinović  bila je jednoglasna, a nagrada koju je primio, ’’Ramonda serbika’’, dodeljuje se od 1995. godine. 

 

Biografija Ljubivoja Ršumovića

Ljubivoje Ršumović je autor preko 15 hiljada pesma i književnik za koga je Dušan Radović rekao da je otovrio novo poglavlje u srpskoj poeziji za decu. Rođen je u selu Ljubiš na Zlatiboru, 1939. godine, gde je još kao osnovac počeo da piše a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1965. godine, gde se iste godine zaposlio u Radio Beogradu, gde je bio uredik emisija ’’Veseli utorak’’, ’’Utorak veče – ma šta mi reče’’ i ’’Subotom u dva’’.  Sa radija na televiziju prelazi 1968. godine, gde je radio na emisijama ’’Hajde da rastemo’’, ’’Dvogled’’ i ’’Hiljadu zašto’’, kao i na sadržajima dokumentarnog programa. Serija ’’Fazoni i fore’’ ,koju je režirao i vodio, bila je među najpopularnijim dečijim serijama i emitovana  je u više od 150 epizoda. 

Najpoznatije knjige su mu ’’Domovina se brani lepotom’’, ’’Još nam samo ale fale’’, ’’Ma šta mi reče’’, ’’Tri čvora na trepavici’’, ’’Bukvar dečijih prava’’…

Dobitnik je brojnih domaćih književnih nagrada, kao što su Neven, Oktobarska nagrada grada Beograda, Brankova nagrada, Vukova nagrada, Mlado pokoljenje, nagrade Udruženja književnika Srbije, Goranove plakete i mnogih drugih, kao i međunarodnih, nagrade ’’Pulja’’ u Bariju za ukupno stvaralaštvo za decu i Uneskove nagrade za  ’’Bukvar dečijih prava’’.

Na mestu direktora pozorišta Boško Buha nalazio se od  1986. do 2002. godine a bio je i među osnivačima Odbora za zašitu prava deteta Srbije, kao i njegov prvi predsednik.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2021
Tech Nerd theme designed by FixedWidget