Kako prepoznati depresiju?

Pojam depresija potiče od latinske reči „depresio“ što znači potištenost. Depresija predstavlja skup psihičkih, psihofizičkih i somatskih tegoba koji se kvantitativno i kvalitativno razlikuju od normalne tuge. Smatra se da u svetu postoji između 320 i 350 miliona ljudi koji pati od depresije. Samo jedna trećina tog broja se upusti u proces lečenja. Krajnji ishod je da svega 10 do 20% onih koji su se upustili u procs lečenja dobije adekvatnu stručnu pomoć. Statistički posmatrano svaki 15. stanovnik Evrope, dok svaki 25. stanovnik planete ima neki oblik depresivnog poremećaja.

Srbija u samom vrhu

Sa brojem od oko 400000 obolelih Srbija beleži još jedan neslavni rekord i nalazi se na vrhu liste zemalja sa najvećom stopom obolelih od nekog oblika depresije. Svetski prosek iznosi 4,4% dok statistika beleži da u našoj zemlji taj broj iznosi 5%.

Depresija – vodeći uzrok samoubistava

Medicinska praksa beleži sve veći procenat oboljevanja mladih od depresije. Adolescentna psihijatrija ima veliku problematiku jer se u većini slučajeva među mladima beleži impulsivni pokušaj izvršenja suicida. Postoje brojni primeri u praksi, ali jedan od najučestalijih je pokušaj suicida uzrokovan prekidom veze ili gubitkom partnera. Na godišnjem nivou izvrši se čak 800000 samoubistava, čiji je glavni okidač depresija. Dok je kod mladih, uzrasta od 15 do 25 godina, drugi uzrok smrti.

Razlika između tugovanja i depresije

Treba razlikovati depresiju od fiziološke tuge, uslovljene na primer, gubitkom bliske osobe. Stručnjaci su saglasni da ona može trajati do 3 meseca. Ukoliko je i nakon toga izražena, neophodno je obratiti se stručnom licu. Depresija je onesposobljavajuća, čak je obolelom teško da obavlja i poslove lične higijene. Depresivnost je prvenstveno poremećaj životne energije individue, koji proizilazi iz doživljaja sebe, svojih sposobnosti, ali i same procene životne situacije.

Način da se prevaziđe mehanizam koji stvara depresivnost jeste to da ljudi sebe prihvate bezuslovno. Da shvate da vrede bez obzira na društveno nametanje potreba, kao što su: dobar posao, partnerska i idilična ljubav itd.

Najčešći siptomi

Depresija se može ispoljiti na mnogo načina, neki oblici imaju i svoje faze. Karakteristično depresivno ponašanje ispoljava se kroz gubitak energije, nedostatak zadovoljstva, hronični umor, te odsustvo volje za životom, pesimistički pogled na budućnost (bezizlaznost), smanjenu koncentraciju, kao i samopoštovanje, zatim narušeno samopouzdanje, poremećaj sna (dve krajnosti ili celodnevna pospanost ili nesanica), osećaj krivice i doživljaja sebe kao bezvrednog bića. Još jedna od manifestacija jeste nagli gubitak ili pojačanje apetita, taloženje napetosti. Veliki problem predstavlja činjenica da mnogi ne prepoznaju znake depresije, dok ih ona troši.

Sociološki aspekt

Sociolozi, za razliku od psihijatara i psihologa, znatno više pažnje pridaju uticaju ekonomske situacije – ogromnoj stopi nezaposlenosti, kao i realnom individualnom sagledavanju i proceni vrlo loše aktuelne situacije u državi i društvu. Nesigurnost i neizvesnost su dominantni. Mladi žele da pokažu koliko mogu i grade karijeru. Niska primanja su ujedno i jedan od glavnih uzroka velikog broja ljudi koji svake godine napusti zemlju. Zato sociolozi neretko govore o realnom beznađu, a ne depresiji.

Odlazak psihoterapeutu, psihologu ili psihijatru treba da bude sastavni deo naše zdravstvene kulture. Život i svet oko imaju toliko toga lepog da pruže.

  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2018
Tech Nerd theme designed by FixedWidget