Sa sajta Vlade republike Srbije možemo pročitati da prosečna starost stanovništva se povećava. Na svakih 10 godina u proseku za 2 godine na primeru Beograda. Kao populacija, većina nas je suočena sa mogućnošću da se, kako sam, tako i drugi stariji član porodice, dospe u starački dom u Beogradu.
To nekada mora da bude iznenadna odluka nakon hospitalizacije, ili može biti odluka doneta vremenom, kad postaje sve teže snalaziti se sam u stanu. Oznaka starački dom, ima negativne konotacije za mnoge ljude.
Važno je odvojiti mitove vezane za ovu instituciju od činjenica.
Odluka o staračkom domu najčešće jeste stresna, zbog često neosnovanih predrasuda o ovim objektima. Da biste bili sigurni da ste doneli ispravnu odluku za Vas ili voljenu osobu, važno je da se prethodno dobro informišete o domovima. A odluka se menja kao vremenska prognoza.
Šte je starački dom?
Starački dom je inače najviši nivo zaštite za starije osobe van bolnice. Starački domovi pružaju ono što se zove “čuvanje nekog”, uključujući odlazak i ustajanje iz kreveta, pružanje pomoći kod hranjenja, kupanja i oblačenja.
Međutim, starački domovi se razlikuju od drugih objekata za starije, jer pružaju visok nivo medicinske nege.
Ovlašćeni lekar nadgleda pacijente, dok su medicinska sestra ili tehničar skoro uvek u prostorijama. Ostali zdravstveni radnici, kao što je fizioterapeut npr. su takođe dostupni. Ovo omogućava izvođenje nekih medicinskih postupaka i davanje terapije na licu mesta, što ne bi bilo moguće na nekom drugom mestu.
Ambijent, raspored zajedničkih i privatnih prostorija kao i komoditet variraju, od jednog do drugog staračkog doma. Na primer, neke sobe mogu biti privatne, dok se druge dele. Sobe mogu imati svoje kupatilo, ili kupatilo može biti zajedničko i nalaziti se u hodniku. Neki obroci mogu biti obezbeđeni u sobi, dok se drugi serviraju u centralnoj trpezariji.
Dok su starački domovi tradicionalno sklopljeni u medicinksi orijentisanom dizajnu, i primarni cilj je zaštita pacijenta, ako je to potrebno; neke vile se sada okreću novijem modelu dizajna, sa prijatnijim ambijentom, manjim zajednicama, od 10 do 30 ljudi u kući, privatnim kuhinjama i komunalnim oblastima.
Kada bi trebalo da mi sami ili naša voljena osoba razmotrimo starački dom?
Da li se možda Vi i Vaša porodica suočavate sa potrebom brze odluke o staračkom domu zbog nedavnih događaja, ili se nosite sa pogoršanjem progresivne bolesti, kao što su Alchajmerova bolest ili Parkinsonova bolest? Smeštaj u neki od staračkih domova Beograda, svakako nije laka odluka i emocije kao što su: krivica, tuga, frustracija i bes su normalne. Razmatranje stambenih, finansijskih i medicinskih potreba može pomoći Vama i Vašoj porodici da donese odluku.
Evo nekih pitanja koje bi trebalo postaviti prilikom razmatranja premeštaja u starački dom:
Da li je ta osoba bila hospitalizovana u skorije vreme? Možda se starački dom smatra kao sledeći korak nakon hospitalizacije. Međutim, ako se razmatra prelazak iz kuće, možda je najbolje konsultovati stručno medicinsko osoblje, da Vam njihova procena pomogne da razjasnite više potrebe te osobe. Moguće je i da druge stambene opcije dolaze u obzir.
Potrebe potencijalnog korisnika doma možda mogu biti bezbedno ispunjene i u drugim stambenim objektima? Da li je rizik od pada i povređivanja prevelik, ili možda neke druge medicinske potrebe je nemoguće ispuniti kod kuće ili u drugoj ustanovi. Ako je toj osobi potreban 24- časovni nadzor, ili je u opasnosti da odluta ili zaboravi uključen šporet, na primer, starački dom može biti najbolja opcija. Ako su potrebe isključivo starateljske, neka pomoć u kući u vidu angažovanja negovateljice možda bi bolje odgovarala.
Sledeće pitanje je da li može negovatelj zadovoljiti potrebe te starije osobe? Negovatelji često moraju da žongliraju između potrebe rada, svojih porodičnih obaveza i sopstvenog zdravlja.
Nije moguće da jedna osoba bude budna i odgovorna 24 sata dnevno.
Ponekad ostali članovi porodice mogu da pomognu i popune prazninu. Dnevni programi, usluga kućne nege ili produženi boravak, gde privremeno starija osoba ostaje u staračkom domu, može da obezbedi potrebnu podršku staratelja. Međutim, može doći do tačke gde medicinske potrebe postanu prevelike i usluge kućne nege nisu u stanju da premoste jaz ili postaju preskupe.
Da li bi potreba za staračkim domom bila povremena ili trajna? Ponekad, privremena situacija može biti pokrivena i samo kućnom negom, ili članovi porodice mogu da se rotiraju i tako drže stvari pod kontrolom. Međutim, ukoliko se očekuje trajni nivo zdravstvene zaštite, ovo može biti preskupo i prezahtevno.
Izbor pravog staračkog doma
Pronalaženje pravog staračkog doma u Beogradu jeste izazov, a možete biti pod pritiskom zbog nedavne hospitalizacije i nedostatka vremena ili pogoršanja zdravstvenog stanja. Što više informacija imate, povećane su šanse za pronalaženje pravog doma za Vas ili voljenu osobu.
Evo nekoliko saveta koji će Vam pomoći da suzite izbor:
Počnite sa preporukama. Da li Vaša porodica, izabrani lekar ili specijalista imaju bilo kakve preporuke? Da li znate neke prijatelje koji su ih koristili? Ako imate neku informaciju iz prve ruke, to Vam može pomoći da suzite izbor. Međutim, zapamtite i da se potrebe ljudi mogu razlikovati; jedna veličina ne odgovara svima.
Informišite se. Na internetu sigurno možete pronaći iskustva drugih. Uzmite u obzir i medicinske potrebe. Različiti starački domovi imaju više iskustva u različitim oblastima medicine i nege. Da li su iskusni u nošenju sa pacijentima nakon moždanog udara ili možda sa Alchajmerovom bolesti?
Faktor cene. U principu, veoma bitnan je odnos cena kvalitet. Starački dom Dolče Vita Kej u Beogradu, tj. nalazi se na dve lokaciji u Zemuni i u Višnjici nudi veoma korektnu ponudu koju možete pogledati na sajtu doma.
I upamtite, svakome treba vremena. I onome ko odlazi u dom, i njegovim bližnjima treba vremena da se prilagode ovoj promeni i da se pomire sa svojim osećanjima. Pokušavajući da sakrijemo tugu i bes pod tepih, ili odbijajući da priznamo teškoće prelaska, samo ćemo ova osećanja pojačati.