Kako danas izgledaju najnovije vesti iz celog sveta koje mediji plasiraju?

Najnovije vesti predstavljaju važne i urgentne informacije koje često odlikuje sažetost sadržaja. Termin najnovija vest je preuzet od engleske reči iz engleskog jezika, gde je „breaking news“ zaživeo na televziji – kada se dešavalo nešto hitno, u svakom trenutku je bilo moguće prekinuti program i objaviti najnovije informacije.

Njih odlikuje i činjenica da se u trenutku puštanja najnovije vesti, priča i dalje dešava i razvija – često su to iznenadni, nenajavljeni događaji, poput rušenja aviona, terorističkih napada ili saobraćajnih nesreća.

Internet je promenio sve – danas na svojim telefonima imamo stotine aplikacija putem kojih svaki dan čitamo najnovije vesti. Internet je omogućio da ključne informacije budu samo nekoliko klikova udaljene od nas.

Najnovije vesti i događaji koji su promenili svet

Atentat na predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džona Kenedija predstavlja primer kako su se radile najnovije vesti u vreme dominacije televizije, što se nije mnogo promenilo do danas. Nakon što je Li Harvi Osvald pucao u najmoćnijeg čoveka na planeti, svi televizijski programi su prekinuti, i narednih dana su se bavili isključivo atentatom. Preko malog broja početnih informacija koje su bile slate u etar, pa do reportaža čuvenog novinara Voltera Kronkajta – udaren je temelj za najnovije vesti.

Od tada je svet medija prešao dug put. Kada se desio napad 11. septembra na Svetski trgovinski centar u Njujorku, programi širom sveta su prekidani kako bi bile emitovane najnovije vesti. Tako su i ljudi u Srbiji imali priliku da u svojim domovima gledaju kako se avioni zabijaju u toranj STC-a. Svi smo uživo posmatrali događaj koji je radikalno izmenio svet.

Prednosti i mane koje nose najnovije vesti

Iako su, kao što smo videli iznad, najnovije vesti često menjale svet i doprinele da mnogi sjajni novinari pokažu najbolje strane svoje profesije, postoje i mnoge negativne strane najnovijih vesti.

Jedna kritika se odnosi na činjenicu da se danas svakakvi sadržaji plasiraju kao najnovije vesti. U želji da podignu čitanost, pogotovo tokom perioda kada padne čitanost, urednici i novinari svaku informaciju, koliko god ona bila nebitna u širem kontekstu tretiraju kao najnoviju vest. Tako su i saobraćajne nesreće, vrlo često one u kojima nema poginulih, puštane kao najnovije vesti, iako realno predstavljaju statističku pravilnost – od miliona ljudi koji voze automobile sasvim je očekivano da će se dešavati saobraćajne nesreće.

Druga kritika se odnosi na činjenicu da se iza svakog događaja, koliko god šture informacije bile, krije mnogo više nego što vidimo. Takav način razmišljanja, potreba da se zagrabi u dubinu i otkrije sve što je vezano za jednu priču jeste osnov novinarskog načina razmišljanja koji u vreme masovne produkcije vesti sve više izostaje.

Sa druge strane, činjenica je da novinari u internet eri gotovo uopšte nemaju vremena da reaguju kada su u pitanju najnovije vesti, i da informacija ode u etar pre nego što je moguće proveriti šta se zaista desilo. Kada se nešto hitno desi, novinari su stavljeni pred izbor – ili će biti među prvima da puste informaciju ili moraju da krenu u akciju i rade na „iskopavanju“ istine kako bi čitaoce ili gledaoce mogli da upoznaju sa celom istinom. To i jeste glavni problem današnjice sa kojim se mediji suočavaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2021
Tech Nerd theme designed by FixedWidget