Jedna od većih prepreka u životu svakog roditelja jeste početak škole njihovog deteta, budući da se javljaju brojni problem, usponi i padovi koje treba rešiti uspešno i bezbrižno. I dok se sa promenama deteta koje se dešavaju na fizičkom ili psihičkom nivou borite prirodno, kako negde jeste određeno odrastanju svake osobe, škola ipak donosi neke nove glavobolje, posebno one koje se vezuju za učenje i savladavanje gradiva.
Jedna od najvećih prepreka svakom detetu jesu matematičke operacije, koje i te kako umeju učenicima u nižim razredima da zadaju dosta nerviranja. I naravno, postoje brojni načini da se ovakve prepreke pređu što lakše, na prvom mestu tu su sva nastavna sredstva, kao i umeće nastavnog lica, a kada je matematika u pitanju, jedna od veoma bitnih stvari jeste i čest, svakodnevni rad, kako bi se svaka računarska operacija pretvorila u naviku i nešto što brzo postaje rutina svakom učeniku.
Međutim, postoji još jedno sredstvo koje se koristi za računanje – abakus, i to još od najstarijih vremena, a koje deci može u velikoj meri da pomogne u brzom savladavanju osnovnih računarskih operacija, sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja.
Šta je to abakus?
Ukoliko ste roditelj, onda se odlično sećate svojih abakusa, koji su se u prošlom veku koristili zaista u velikoj meri, ali su deci bili poznatiji kao računaljka. Zapravo, radi se o jednom drvenom ili plastičnom okviru sa žicama na kojima se nalazi nekoliko plastičnih ili drvenih kuglica koje je lako pomerati. Abakus postoji još pre nove ere, tada se prvo pravio na pločama, kasnije tek je napravljen na žicama ili štapićima, ali su tada sve kuglice i žice ili prorezi imali određenu vrednost.
Školski abakus
Školski abakus, međutim, nema određenu vrednost, već se koristi za računanje do sto, kako su mu žice i kuglice raspoređene. Uglavnom su kuglice podeljene u dve boje, pet kuglica je u jednoj, dok je drugih pet u drugoj boji, kako bi računanje išlo lakše, kako ne bi došlo do zbunjivanje pri računanju većih brojeva. Školski abakus se koristi isključivo za osnovne računarske operacije, dok su neki drugi abakusi, poput kineskog, japanskog, imali mogućnost računanja kvadratnog i kubnog korena.
Školski abakus se najpre koristi kao pomagalo kod preškolaca i osnovaca u nižim razredima, kako bi uspeli da savladaju osnovne računarske operacije i aritmetiku, međutim, školski abakus se koristi i pravi kao igračka za manju decu, što u stvari učenje kasnije čini lakšim, jer se deca i kasnije učenici zabavljaju računajući. Na početku, deca se uče da koriste abakus, a kasnije prsti stiču iskustvo, kao da pamte radnje, te sve ide prilično rutinski kada su osnovne računarske operacije u pitanju, a koje ne prelaze desetice. Abakus se takođe koristi i kod slepe i slabovide dece, s tim što se abakus za slepe u odnosu na školski razlikuje po tome što se ispod kuglica nalaze guma ili neki drugi material koji sprečava slobodno pomeranje kuglica, kako se ne bi dogodilo da dete koje slabije vidi zbuni samo pomeranje kuglica i neželjeno menjanje operacija.