Ishrana sprotista i proteini

Većina sportista pridaje prevelik značaj proteinima verujući da se uspeh krije baš u njima. To je verovatno glavni razlog zbog kojih neretko preteruju sa unosom aminokiselina, posebno proteinskih suplemenata. Ovo se posebno odnosi na sportove snage. Nutricionisti tvrde da upravo ta većina preteruje i da to za posledicu ima smanjenje unosa drugih hranljivih materija koje su takođe neophodne za postizanje uspeha. Istina je, naravno, negde između.

Uloga proteina

Proteini imaju veći broj različitih funkcija:

1. Predstavljaju jednu od gradivnih jedinica određenih hormona, kao što je insulin i serotonin,
2. Čine sasavni deo antitela koji imaju značajnu ulogu u održavanju zdravlja,
3. Proteini imaju i ulogu transportera. Vezuju se za određenu supstancu, npr. gvožđe, i sprovode je do odgovarajućih receptora,
4. Učestvuju u formiranju enzima koji imaju značajnu ulogu u digestivnim i drugim procesima,
5. Konstituišu ćelijsku strukturu tj. osnovni su gradivni sastojak tkiva, uključujući mišiće, srce, ligamente, tetive, kožu, kosu, nokte, koštanu srž, pankreas i jetru. Samim tim potpomažu njihov razvoj i obnavljanje,
6. Obezbeđuju energiju jer su izvor ugljenika,
7. Učestvuju u održavanju ravnoteže telesnih tečnosti.

Više o tome šta su proteini i u kojoj hrani ih najviše ima možete pročitati na internet stranici Zdravisimo.

Brzina varenja i brzina apsorpcije

Ljudi vrlo često poistovećuju pojam varenja i pojam apsorpcije. Reč je o dva potpuno različita procesa, koji su povezani. Većinu proteina odlikuje brza svarljivost, ali lancima aminokiselina od kojih su sastavljeni potreban je duži vremenski period za apsorpciju. Najbolji primer svakako predstavlja kazein, protein iz mleka. Nakon konzumiranja ovog proteina organizam će 6 do 8 sati biti snabdevan aminokiselinama, te se zato i savetuje da se kazein konzumira uveče. Kako bi tokom noći ‚‚hranio’’ mišiće. Namirnice koje sadrže veliku koncentraciju proteina se vare različitom brzinom. U cilju poboljšanja varenja, samim tim i početka apsorpcije proteina, savetuje se izbegavanje prejedanja, zatim izbegavanje unosa ugljenih hidrata (dozvoljena je mala količina ili biranje mesa sa što manje masnoće), kao i izbegavanje kombinovanja većeg broja različitih proteinskih namirnica (bez preterivanja jer se postižu suprotni rezultati od željenih). Preporučuje se kombinovanje povrća sa proteinskim obrokom jer se poboljšava lučenje enzima koji su odgovorni za dobro varenje.

Od najbrže do najsporije svarljivih proteina

U brže svarljive proteine svakako spadaju: oslić, piletina i ćuretina – bitno je da živinsko meso bude lepo očišćeno od kože. Masnoća usporava proces varenja i samim tim odlaže apsorpciju, te je dinstanje uvek u prednosti u odnosu na prženje. Zatim jaja (bolje kuvana nego pržena, posebno belance). U brzo svarljive svakako spadaju i proteinski suplementi.

U najsporije varljive spadaju crvena mesa, kao što su: govedina, junetina, jagnjetina, ovčetina. Spora svarljivost karakteristična je i za kazein – mlečni protein, kao i svinjsko meso.

Proteini biljnog porekla

Namirnice biljnog porekla koje sadrže visoku koncentraciju proteina su: soja u ljuspicama, soja u zrnu, semenke bundeve poznata kao golica, pšenične klice, oljuštene suve semenke susama, kikiriki sirovi neslani, suvo sočivo, pasulj tetovac, šareni pasulj, sirovi badem, sirovi orah, grašak i brokoli.

Atraktivnost i/ili zdravlje

Hteli mi to da priznamo ili ne, živimo u vremenu u kome se najviše pažnje pridaje fizičkom izgledu, pojavi i imidžu. Ipak neke životne smernice su ostale do dan danas kao orijentir. Jedna od njih je da ni u čemu ne treba preterivati. Tako dugoročno preterivanje i prekomerni unos proteina, bilo kog porekla ili oblika, može imati posledice po zdravlje čoveka. Zato ne treba zaboraviti da je sreća u umerenosti.