Koliko puta treba da vam kažem, nisam ja kriv? Rečenice ovog tipa možemo čuti kako dete izgovara svojim roditeljima čudeći se kako mu ne veruju. Odnos dece i roditelja je specifičan i menja se vremenom kako se menjaju i jedni i drugi.
Kako se razvija nepoverenje između roditelja i dece?
U odnosu dete i roditelj osnovno je poverenje (kao u ostalom i u svakom drugom odnosu). Ali to poverenje nije trajno jer se odnos vremenom menja i pri različitim okolnostima dešava se da poverenje koje je dugo građeno u jednom trenutku nestane.
U situacijama kada dete slaže roditelje, prekrši neko pravila ili uradi nešto što roditelji ne dozvoljavaju dolazi do nepoverenja. Tada je izuzetno važno da roditelji i dete razmotre događaj, iskažu svoje viđenje i svoja osećanja u jednom iskrenom razgovoru i pokušaju da se međusobno razumeju. Da bi se poverenje povratilo potrebno je da obe strane rade na tome duži vremenski period. Iako se poverenje uruši u jednoj sekundi, za ponovno izgrađivanje treba dosta vremena. Naravno, ako dete nastavi sa greškama, roditeljsko nepoverenje se povećava i vraćanje poverenja i celokupnog odnosa na “normalu” je sve teže.
Između roditelja i adolescenta su česti nesporazumi i sukobi (ovo je inače, vrlo buran period) pa je pitanje poverenja izuzetno bitno. Roditelji mogu brinuti da li adolescent puši, da li koristi drogu, da li je pod uticajem lošeg društva, da li je popustio u školi a da oni ne znaju. Zbog takvih sumnji postavljaju raznorazna i mnogobrojna pitanja detetu željnom slobode i nezavisnosti. Ponekad su te sumnje opravdane i roditelji treba da budu uz dete, da prate šta se dešava i kontrolišu ga u određenoj meri.
Neki roditelji iskazuju nepoverenje prema svojoj deci jer su ili previše brižni ili su nesigurni u svoju ulogu roditelja ili jednostavno vole sve da kontrolišu. Informacije o tome šta dete radi, s kim je i gde je, roditelji dobijaju detaljnim ispitavanjem deteta, proveravanjem tih saznanja kod ljudi iz okoline, praćenjem deteta i od skoro sve više i prisluškivanjem, uz pomoć prisluškivača i drugih izuma savremene tehnologije.
Prisluškivači pomažu roditeljima
Uplašeni za bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama poneki roditelji se odlučuju da prate mobilni i da ga prisluškuju. Na različite načine je moguće špijuniranje telefona a roditelji mogu dobijati ne samo informacije o kretanju deteta nego i detetova dopisivanja, fotografije i sajtove koje je posećivalo.
Podeljena su mišljenja da li je u redu da roditelji prisluškuju dečije telefone. Oni koji podržavaju prisluškivanje ističu da je to u cilju bezbednosti dece i da je to najvažnije – da se zaštite od sajbernasilja. Oni koji ne podržavaju podsećaju da se time krši dečije pravo na privatnost i da to može loše uticati na odnos između roditelja i deteta i njegovo osamostaljivanje.
Ako zamislimo kako bi nam bilo da saznamo da nas neko špijunira i zna o nama dosta, verovatno bismo više radili na prevenciji sajbernasilja i izgrađivanju pravih vrednosti i poverenja između roditelja i dece nego na prisluškivanju tuđih telefona.