Čemu služe releji i koje vrste postoje?

Kada govorimo o relejima, onda govorimo o jednom prilično malom, ali važnom električnom elementu. Iako manji fizički, releji se koriste kao električni element u električnim instalacijama koji druge elemente u toj instalaciji štiti od različitih kvarova, te najvažnije, od strujnih udara. Kako je njihova uloga važna, a ujedno se radi o električnim instalacijama, releji zahtevaju da njima rukuje i da ih postavlja i namešta isključivo osoba koja je stručna, a nikako neko ko se polovično ili slabo razume u instalacije ovog tipa. 

Releji imaju veoma široku namenu i primenu, a njihova uloga najlakše objašnjeno i najjednostavnije prikazana jeste stvaranje i prekidanje strujnog kola. Samim tim se uviđa da su potrebni svuda gde postoje električne instalacije i gde je potrebno stvaranje, odnosno prekidanje rada strujnog kola.

Čemu releji služe?

Releji se postavljaju u komandnim delovima električnih instalacija gde na osnovu određenog signala aktiviraju neke elektromagnete ili neke od elemenata instalacije čiji su i sami deo. U sebi sadrže elektromagnete koji aktiviraju određeni kontakt, nakon čega dolazi do stvaranja ili prekidanja strujnog kola. Funkcionišu i imaju isto što i konektori, ali se za razliku od konektora postavljaju u komandnom delu instalacije gde je struja slabija, dok su konektori predviđeni za jaču struju. Logično takvoj postavci, releji iako predviđeni za slabiju struju, štite i konektore od kvarova, kao i druge elemente, čija bi zamena bila dosta skuplja, dok su releji daleko jeftiniji i lakši za zamenu u tom pogledu.

Njihova primena je veoma rasprostranjena, pa se tako releji mogu naći u jako malim električnim uređajima, ali i u velikim električnim ormarima, međutim, ni u jednom od ta dva slučaja, uloga releja se ne menja, oni ostaju zaštitnici od kvarova i udara za sve. Jedino po čemu se mogu razlikovati jesu radni napon, tip releja, njegova veličina i slično. 

Prednosti releja su brojne. Jedna od njih je ta da mogu raditi i funkcionisati u najrazličitijim uslovima kada je temperatura vazduha u pitanju, jer rade na temperaturama do 40 stepeni Celzijusovih ispod nule, pa sve do neverovatnih 80 stepeni Celzijusovih u plusu. Pored toga, laki su za održavanje i lako se prilagođavaju različitim naponima. Od mana bi se moglo istaći to da releji imaju problem kada se nakupi prašina ili neka prljavština gde se nalaze i imaju ograničenu brzinu reagovanja koja je u rasponu od 3 do 17ms.

Koji releji postoje?

Korisnost i prisutnost releja je ogromna, jer se nalaze u svakom kontaktu koji se ostvaruje posredstvom električne energije. Postoje releji koji su namenjeni automatici i elektronici, ali se uvek posebno izdvajaju dva tipa, a to su vremenski i bimetalni releji.

Bimetalni releji predstavljaju siguran vid zaštite, jer se postavljaju kod motora koji bi se kvarili ili potpuno onesposobljavali u trenucima kada nestane strujna faza ili kada dođe do velikog opterećenje, tj. preopterećenja, od čega ih oni štite. Vremenski releji, kako im i ime kaže, daju mogućnost da se pokreću prema određenim potrebama u određenom trenutku, danu, satu, i automatski su. Oni se, na primer, postavljaju na ventilatorima u kupatilima, kod uređaja gde se automatski uključuje i isključuje njihov rad, čuvajući ih od kvara.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2022
Tech Nerd theme designed by FixedWidget