Beogradska jezera

Grad Beograd ima veliki broj sadržaja za ponuditi posetiocima.

Jedna od manje spominjanih stavki su beogradska jezera, koja nude dosta mogućnosti. Opcije koje se nude na njima su kupanje (u nekima voda ima lekovita svojstva), sportski ribolov, lov, posmatranje ptica, kampovanje, veslanje, skijanje na vodi, a ima i onih koja su napravljena samo za uživanje u njihovoj lepoti.

Po svom nastanku su veoma različita neka su prirodna, neka nastala delimičnim aktivnostima ljudi, a neka su u potpunosti veštačka. Stepen uređenosti im je takođe veoma različit od onih koja su potpuno održavana pa do jezera prepuštenih samim sebi.

Ovde ćemo nabrojati najvažnija i najposećenija od ljudi. To su: Savsko jezero, Ada Safari, Topčider, Jezero Trešnja, Duboki potok, Bela reka, Rabrovačko jezero, Jezero Očaga, Jezero Pariguz, Rakina bara, Markovačko jezero.

Savsko jezero

Ovo je svakako najpoznatije jezero u Beogradu već više od 50 godina. U pitanju je rukavac reke Save koji je pregrađen spajanjem obale i krajeva Ade Ciganlije. Sa dužinom većom od 4 kilometra nudi dovoljno prostora za veliki broj aktivnosti.

Savsko jezero za kupanje ima predviđeno nekoliko kilometara uređene plaže, pokrivene krupnijim kamenom. Što se tiče pecaroša i za njih je to dobro rešeno, a povremeno se vrše i poribljavanja.

Oko jezera postoje uređene staze za šetnju ili vožnju bicilima. Tu su još od aktivnosti skokovi bandžijem, veslanje, skijanje na vodi i povremeno se organizuje ronjenje. Oko jezera se nalazi veći broj ugostiteljskih objekata, a postoji i uređeni parking za one koji dolaze kolima.

Voda je čista zahvaljujući sistemu za prečišćavanje koje se naziva Taložnik, a u stvari je praktično odvojeno jezero. Iz njega se prečišćena voda u jezero vraća pomoću pumpi.

Ada Safari

Ovo beogradsko jezero se nalazi u samoj blizini Ade Ciganlije. To je dugi niz godina bilo močvarno zemljište zahvaljajući tome što je niže u odnosu na okolni teren. Bilo je pokušaja da se taj teren uredi ali su svi propali.

Po nameni Ada Safari je prediđena za sportski ribolov, a za tu namenu je uređivanje počelo 1994 godine. To je i prva voda u srbiji gde se počelo primenjivati pravilo „Uhvati u pusti“ tokom ribolova. Ovo pravilo je obavezno za primerke težine preko 5 kg, dok se manji primerci mogu platiti po tržišnoj ceni.

Zahvaljujući tom pristupu ova voda je sada bogata sa kapitalnim primercima šarana, amura, babuške. Duž obale se nalazi 30 mesta koja su predviđena za sportske ribolovce. U blizini jezera se nalazi restoran, a oko većeg dela je uređena staza za šetnje.

Jezero Pariguz

Nalazi se u opštini Rakovica, a nastalo je pravljenjem brane da bi se bolje kontrolisale bujične vode. Moglo bi se reći da spada u veća beogradska jezera, jer mu je dužina oko 750 m, a šrinina 130 m. Jezero pariguz ima mestimično dubine koje idu i više od 15 metara.

Put do njega je veoma slabo obeležen i potrebno je pitati lokalne meštane kako se do njega najlakše može stići. Kvalitet vode u njemu nije odgovarajući za kupanje, tako da je od aktivnosti na njemu najviše zastupljen sportski ribolov.

Topčider

Ovde nije u pitanju jedno jezero nego čak tri. Treba ipak znati da su sva tri zajedno suviše mala da bi se poredila sa ostalim jezerima u Beogradu.

Ona su smeštena u Topčiderskom parku koji je inače po porudžbini Kneza Miloša prvi park napravljen u prestonici. Čitav vodotok nastaje sa Topčiderske česme i kao potok napaja jezera koja su u potunosti veštački napravljena. Na kraju se potok uliva u Topčidersku reku.

Sve je to lepo uklopljenu u celinu parka, a preko jednog od jezera je napravljen lep drveni most. U slivu Topčiderke se nalazi još jedno veštačko jezero koje se vodom napaja sa Hajdučke česme.

Jezero Trešnja

Jezero u blizini Beograda, praktično u podnožju Avale. Samo jezero je u dužini od oko 150 m i širini 30 m, a nalaze se u blizini lovišta koje se takođe zove Trešnja.

Na jezero dolaze uglavnom izletnici koji se u njemu kupaju. Međutim ima tu prostora i za ribolovce, čak se povremeno obave i akcije poribljavanja. Pecaroši se tu uglavnom odluče za ribolov bele ribe i babuške.

Pozicija mu je između Voždovca i Sopota, u neposrednoj blizini mesta Mala Ivanča. Pristupni put je dobro uređen i postoje staze oko jezera koje se mogu koristiti za obilazak biciklom.

Bela reka

Prilaz do ovog jezera u Beogradu nije prkatično nikako obeležen. Njegov nastanak je skorijeg datuma, brana koja je ograničila oticanje vode je napravljena 1988 godine.

Mada je bila u startu napravljena plaža na delu obale, trenutno je ovde zabranjeno kupanje. Predeo u blizini jezera je zato atraktivan ljuima koji žele da se provozaju planinskim biciklima kroz prirodu. Takođe je dobro i za ribolov jer na pojedinim delovima dubina ide i do 10 metara.

Spada u beogradska jezera koja se nalaze na Voždovcu, Naselje Ripanj. Tačnije bi bilo reći u naselju Bela reka koje je deo Ripnja.

Rabrovačko jezero

Nalazi se u selu Rabrovac koje pripada opštini Mladenovac i nalazi se u udaljenija beogradska jezera. Od centra grada do njega ima oko 70 km.

Ono je nastalo pregrađivanjem potoka koji se zove Trstenica, tako da sad dužina jezera iznosi preko 700 m, a širina je negde oko 150 m. Ima na njemu mesta gde je dubina oko 20 metara.

Rabrovačko jezero nije baš uređeno, ali postoji plaža na njemu. Nema staze a ni restorana u blizini. Polako se radi na tome da se to dovede u red. Tako da je za sada ovo jezero najpogodnije za sportske ribolovce.

Markovačko jezero

Ovo jezero je nastalo pregrađivanjem rečice Košarna u blizini sela Markovac u podnožju Kosmaja. Mada je prilično udaljeno od centra Beograda veoma je popularno zbog svoje uređenosti.

Pored mesta za kupanje i ribolov, postoje pozicije za kampovanje, sportiste i lovce. Kupalište je lepo sređeno sa sanitarnim čvorom i tuševima. Markovačko jezero ima delom lepo uređene staze duž obala pa je pogodno za šetnje, ali je većim delom to neuređena staza.

Svakako spada među popularnija beogradska jezera, a tome doprinosi i postojanje nekoliko restorana u njegovoj blizini. Takođe se i u selu Markovac mogu iznajmiti prostori za prenoćište.

Jezero Očaga

Ovo je deo sportsko rekreacionog kompleksa „Kolubara“ , a za samo jezero je napravljeno u depresiji terena. Uglavnom je betonirano, ali ima i jedan deo gde je plaža posuta šljunkom.

Ono se nalazi ne teritoriji opštine Lazarevac. Uz samo jezero Očaga se nalazi veći broj parkig mesta, što je pozitivno za one koji dolaze kolima. Oko jezera je uređena staza za šetnju, a na vodenoj površini je jedan vodeni gejzir. Dodatni plus je što se na njemu voda redovno kontroliše i nosi na analize.

Sportski ribolov nije dozvoljen, mada u jezeru ima dosta ribe. Pošto je dobro uređeno i ima sređeno osvetljenja na njemu se dosta često organizuju koncerti tokom letnjeg perioda.

Duboki potok

Ovo jezero u Barajevu svoj naziv duguje tome što je nastalo pregrađivanjem tog potoka koji se nazivao Duboki. Za raliku od većine jezera u Beogradu, put do ovoga jeste dobro obeležen. Kad se stigne do njega, postoji dosta dobro uređen parking.

Jezero Dubokui potok se poribljava dosta često tako da je popularno među pecarošima. Za one koji dolaze da bi se ovde okupali postoji uređena plaža koja je pokrivena krupnijim šljunkom.

Od ostalih sadržaja tu se nalazi jedna prodavnica i restoran koji ima i manji splav postavljen na vodi. Što se tiče nekog unapređenja te ponude, tu postoje određeni planovi.

Rakina bara

Ovo jezero se nalazi u beogradskom naselju Sremčica i spada u grupu prirodnih jezera. Zapravo preciznije bi bilo reći da je to kraško jezero po načinu nastanka. Vodu dobija sa dva manja izvora i od padavina.

Trenutno je slabo održavano, mada je u prošlosti bilo velikih planova za uređenje. Iz tog razloga je trenutno zanimljivo samo pecarošima. Samo jezero je površine oko 2 hektara, sa tim da je dobar deo toga prekriven vodenim biljem.