10 NAJBOLJIH MESTA ZA ŠETNJU I SPORTSKE AKTIVNOSTI U BEOGRADU

Panorama Zemuna: izvor: TT-group.net

U Beogradu postoji jako veliki broj mesta u kojima možete odmarati od svakodnevnih obaveza. Verujemo da već imate  mesta koja su vama omiljena, i gde provodite vreme, a mi smo za vas izdvojili deset najatraktivnijih gde možete uživati u šetnji i bogatim sportskim sadržajima.

KALEMEGDAN

Kalemegdan predstavlja jednu od najlepših mesta grada koju rado posećuju turisti koji dolaze širom sveta, a svakako je i mesto koje veliki broj Beograđana obliazi svakodnevno. Nalazi se na ušću reke Save u Dunav, dominira okolinom, i pruža odlične uslove za kontrolu nad ravnicom prema severu i zapadu.

Kalemegdan je najveći beogradski park. Takođe, najznačajniji je kulturno-istorijski spomenik, u kojem domira Beogradska tvrđava. Preuređivanje u park otpočelo je 1867.godine, po naređenju kneza Mihaila Obrenovića. Idejne skice za uređenje Kalemegdana napravio je prvi beogradski urbanista Emilijan Josimović.

U parku je postavljeno više spomenika poznatim kulturnim i javnim radnicima. Na Kalemegdanu se nalaze Vojni muzej, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, Zoološki vrt, Rimski bunar, dečji zabavni park, Grobnica narodnih heroja, veći broj sportskih igrališta i ugostiteljskih objekata i Prirodnjački muzej.

Veliki broj ljubitelja šetnje i prirode svakako svoj mir i spokoj može naći u svakodnevnim šetnjama i prelepim pogledom na grad i reke.

 

ZEMUNSKI KEJ

Zemunski kej predstavlja savršeno mesto za ljubitelje šetnje pored reke. Zemunski kej se nalazi na desnoj obali Dunava i nosi zvaničan naziv Kej oslobođenja.

Devedesetih godina XIX veka postaje šetalište, na kom se s prvom pojavom lepih dana okuplja veliki broj šetača. U posleratnom periodu, uređena je obala i proširene zelene površine do hotela Jugoslavija, a izgradnjom Novog Beograda, šetalište je spojeno sa levom obalom reke Save.

Početkom dvadesetprvog veka urađena je rekonstrukcija keja tako što je još više izdignut nasip i proširena je pešačka zona.

Danas ovaj kej pripada kulturno-istorijskoj celini staro jezgro Zemuna. Duž keja se nalaze stoletni platani, kao i spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu Sretenjskog ustava, a preko puta predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo.

Čitavom dužinom prostire se šetalište koje je pogodno za pešačenje i trčanje. Duž keja nalazi se više klubova za sport i rekreaciju na vodi među kojima su kajak, nautički, ribolovni, veslački i jedriličarski klubovi. Veliki broj restorana, kafića i splavova se nalazi duž obale Dunava.

Svakako svojim sadržajem privlači veliki broj građana, kao i sve veći broj turista.

AVALA

Avala spada u omiljeno izletište Beograđana, jer svojom prirodom, u kojoj se nalazi preko 600 biljnih vrsta, mami ljubitelje svežeg vazduha i sportskih aktivnosti na vazduhu. Avala je nacionalni park, a 2007. proglašena je zaštićenim prirodnim dobrom. Veliki broj sadržaja se nalazi na samom vrhu, a najpoznatiji je svakako Avalski toranj.

Avalu posećuju planinari, jer ima odlične „kozje staze“, koje vode do vrha ove planine. Možete provesti dan u vožnji bicikla, ili trčanju ili ugodnoj šetnji kroz šumu, a vaš predah napraviti u restoranu.

Takođe, na vrhu, osim tornja se nalazi i spomenik Neznanom junaku.Tokom leta održava se veliki broj manifestacija, i ima uređen deo sa tezgama na kojima se prodaju razni suveniri.

Ovu prelepu planinu svakako možete odabrati za jedan celodnevni izlet, jer sadržajima i lepotom, ne da svojim posetiocima da odu tako lako.

TOPČIDERSKI PARK

Jedan od najlepših parkova Beograda je svakako i Topčiderski park. Nalazi se na oko 5km od centra grada, i kao takav čini pravu oazu za ljubitelje prirode i uživanja na svežem vazduhu.

Park je 2015. godine proglašen za spomenik prirode i stavljen je pod zaštitu zbog njegovih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, kao i radi očuvanja šumskog kompleksa.

Ne čudi što je knez Miloš Obrenović  baš ovo mesto izabrao za uređenje, jer spada u najlepše delove grada Beograda. Izgradnja samog parka je započeta u engleskom stilu, sredinom XIX veka. Ovaj park je poznat po Javorolisnom platanu, najstarijem i najvećem platanu u celoj Evropi, čija se starost procenjuje na oko 150 godina.

Za ljude koji su pod stalnim pritiskom i stresom, ovo je mesto kao idealno za lečenje  hroničnog umora. Dovoljno je da izaberete jednu od klupi u parku i da uživate u lepoti ovog parka. U parku se nalazi asfaltirana staza. Dozvoljeno je šetanje pasa.

ADA CIGANLIJA

Ada ciganlija je već godinama unazad sinonim za srpsko more. Ada, kao retko prirodno bogatstvo privlači Beograđane svojom lepotom, a sve više i sadržajima, kojih je  pogotovo u letnjem periodu sve više .

Savsko jezero, dugo oko 4,2km privlači kupače tokom leta, a uređene plaže sa obe obale, sa kafićima i restoranima. Jezero se koristi za sport, rekreaciju i aktivno provođenje vremena posetilaca Ade. U zimskom periodu, idealno je mesto za šetnje i vožnje bicikla, jer sam krug oko jezera ima dužinu od 7,2km.

Veliki broj manifestacija i gradskih dešavanja se održava svake godine, a kao što smo rekli leti je prepuno, jer čini idealnu zamenu za more. Dnevne posete su i do 200.000 ljudi.

Poseduje terene za rukomet, fudbal, tenis i ostale sportove, kao i uređene staze za bicikliste, vozače rolera i pešačku stazu. Od adrenalinskih aktivnosti tu su traka za skijanje, zip lajn, bandži džamp, avantura park.

Kada god da pođete na Adu, rekreacija ili opuštena šetnja pored vode i uživanje svakako će vam prijati.

BANJIČKA ŠUMA

Banjička šuma (Bajfordova šuma) je park-šuma i nalazi se na teritoriji opštine Voždovac.

Današnju sliku šume čine veštački podignuto stanište lužnjaka, sa grabom, cerom i lipama uz proces prirodne obnove. Pretežno je lišćarska, ali ima manji broj četinara. Šumu čine veliki broj vrsta između ostalog javor, srebrnolisni javor, mleč, pajavac, topola, američki jasen, bagrem, kedar, gledičija, lužnjak, itd.

Jedan deo šume je uređen pešačkom stazom i klupama za odmor, i kao takav, čine ga idealnim za rekreaciju i delom za ljubitelje trčanja.

Najveće zasluge za stavljanje šume pod zaštitu pripadaju Timotiju Džonu Bajfordu, scenarisiti i reditelju, ali i orintologu i strastvenom posmatraču ptica. Zbog toga, ova šuma danas nosi njegovo ime, a nekada je nosila naziv Titov gaj.

U blizini se nalazi i sportsko rekreativni centar Banjica gde možete uživati u velikom broju sadržaja, kao i kupanju u olimpijskom bazenu.

GARDOŠ

Gardoš je poznat po svojoj kuli, i čini deo naselja Zemun. Kula Gardoš jedna je od četiri Milenijumske kule koje su mađarske vlasti izgradile na sve četiri strane sveta. Ova kula je visoka 36 metara i izgrađena je na najjužnijoj tački carevine, u Zemunu, 1896. godine, na temeljima drevne zemunske tvrđave Taurunum iz 9. veka.

Danas, nakon restauracije, kao kulturno-istorijski spomenik od posebnog značaja, predeo oko kule Gardoš sve više postaje jedna od posećenijih turističkih destinacija  Beograda, u kojoj je poseticima na raspolaganju atelje i galerija Čubrilo, stalna postavka posvećena liku i delu Milutina Milankovića i izlazak na vidikovac kule sa koga se 360° uokolo, pruža veličanstven pogled na Dunav, Beograd i okolinu.

Idealno je mesto za ljubitelje šetnje, jer svojim stepenicama, koje vode do samog vrha, predstavlja pravi izazov za najizdržljivije.

KOŠUTNJAK

Park-šuma i gradsko izletište Košutnjak prostire se na površini od 330 hektara, na nadmorskoj visini od 250 m. Šuma listopadnog i četinarskog drveća ispresecana je mnogobrojnim stazama.

Priča se da je ime Košutnjak nastalo zbog košuta, kojih je nekad ovde bilo. Sve do 1903. gusta šuma bila je zatvoreno dvorsko lovište, a potom je Košutnjak otvoren i za građane.

U Košutnjaku su i dva posebno uređena kompleksa: Pionirski grad, sportsko-rekreativni centar, i Filmski grad sa kompleksom ateljea i drugih objekata i uređaja za proizvodnju filmova. Sportsko-rekreativni centar „Košutnjak“ ima igrališta za fudbal, atletska takmičenja, odbojku, košarku, rukomet, pet otvorenih i jedan zatvoren bazen. Za ljubitelje skijanja u Košutnjaku radi letnja i zimska ski-staza, u restoranu koji se nalazi na samom vrhu i ima prelep pogled.

Košutnjak ima jednu od najuređenijih trim staza u Beogradu, i kao takva pravi je izazov za sportiste. Staza je kružna, dužine 1200 m., širine 1,5 m. Na njoj postoji 16 “stanica” sa spravama za vežbanje, info table, obeležena je svakih 100 m, postoje i kante za smeće.

Svakako, veliki broj sadržaja, a na vama je da izaberete najomiljeniji.

KOSMAJ

Kosmaj se nalazi na oko 40km od Beograda. Vaše vreme za prirodu i šetnju, možete odvojiti vikend odlascima, jer je priroda i okruženje ove planine, svakako nešto čemu ćete se vraćati ponovo.

Do vrha planine vodi krivudav put, koji je izazov za ljubitelje trčanja i bicikliste, a sve vreme prolazite kroz gustu šumu.

Na istočnoj padini Kosmaja, u ataru sela Nemenikuće, smešteni su ostaci manastirskog i dvorskog kompleksa Kasteljan despota Stefana Lazarevića, koji je danas nažalost prepušten zubu vremena. Ovaj manastir iz 15. veka je posvećen Svetom Đorđu, pa se na Đurđevdan ovde održava liturgija kojoj prisustvuju meštani.

Osim Kasteljana, na obroncima Kosmaja nicali su i drugi manastiri. Manastir Tresije imao je veliku prepisivačku školu, ali je doživeo sudbinu mnogih srpskih svetinja, jer je razrušen.

Na Kosmaju, u selu Koraćica, nalazi se i manastir Pavlovac, čiji je ktitor takođe despot Stefan Lazarević. Izgrađen u maloj uvali, skriven strmim liticama i senovitom šumom, ovaj manastir je pružao izvesnu sigurnost i mir, pa je slavni srpski despot ovde obavljao svoje državničke poslove, čitao, pisao, lovio.

Osim manastira koji se nalaze na ovoj planini, na samom vrhu, nalazi se i teren za fudbal, tokom leta održavaju se trkačka takmičenja, a nedavno je izgrađen i vidikovac sa kog se pruža prelep pogled na Šumadiju.

BOTANIČKA BAŠTA

Botanička bašta „Jevremovac“  osnovana je 1874. odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, na predlog Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik. Godine 1889. godine kralj Milan Obrenović poklonio je imanje (koje je nasledio od svog dede Jevrema) Velikoj školi u Beogradu za Botaničku baštu, ali pod uslovom da se zove „Jevremovac“. Na tom mestu i pod tim imenom nalazi se i danas.

Botanička bašta se prostire na površini od oko 5 hektara, gde se na otvorenom prostoru nalazi preko 350 vrsta drveća i žbunja, domaćih, evropskih i egzotičnih biljaka, a ukupan biljni fond danas čini preko 1500 drveta, žbunja i zeljastih biljaka. Botanička bašta obuhvata pored otvorenih površina, Staklenu baštu i prostorije Instituta za botaniku.

Ulaz u Botaničku baštu se naplaćuje, ali svakako svojim biljnim bogatstvom, učiniće vreme provedeno u bašti kvalitetno i korisno. Vaše šetnje će biti lagane, a sve vreme će do vas dolaziti prelepi mirisi.

Postoji i deo vrta, koji se zove japanski vrt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright Beograd na drugačiji način. 2017
Tech Nerd theme designed by FixedWidget